Prosvetni glasnik

Отаџбина и интелигенција

9

вредности сгао што се спасти може. По томе мишљењу обнова би требало да дође тек онда кад дође то неко велико сређивање око нас, у Европи и у свету, и кад будемо опет могли такозваном старом снагом и као равноправни партнери да разговарамо и са великима и са малима и да извојујемо оно на што смо имали гграво или на што ћемо то право стећи. Овакво размишљање, уколико није знак обичне заморености, тешке опхрваности од личне несреће, уколико није свестан изговор за нерад или камуфлажа антинационалног става, само је бекство од савести, само је настазак оне исте раније наше болести неодговорног живота. Јер пре свега заблуда је да српски народ ложе са ове своје геополитичке позиције уопште да прави ону разлику између рата и мира која је дозвољена великим нацијама, нарочито оним на западу. Нека ми кажу историчари да ли је икад српски "народ у целини својој био без рата или без угрожавања сличног рату. Нека ми се каже који је то период старе или нове наше историје кад читави делови Српства нису били у устанку или у спремању на устанак, у револуцији или спремању за револуцију, у рату или у спремању за рат. Нека ми се каже који су то периоди снаге и напретка неких покрајина српских који су прошли без мучења и агоније многих других Срба и да ли је уопште до 1918 године постојао и један тренутак модерне српске историје који би стварно значио такозвано сређење прилика? Нека ми неко оспори да је цео 19 век све до 1918 био размах једне револуције која није допуштала мисао мира пре уједињења и ослобођења свих Срба! Зар није наша историја у 19 веку СЕа у знаку непредаха? И зар није била обична појава у нас да, док су једни гинули у устанцима или ратовима, други Срби, уколико нису могли да непосредно притекну у помоћ, трудили су се да свој ред борбе сачекају у просветном и културном напору збијања редова и под најтежим приликама? Ми смо отварали штампарије, академије, позоришта, школе, министарства, културна друштва, ми смо орали и сејали На једној страни народне куће док се на другој страни те исте куће непрестано гинуло.