Prosvetni glasnik

СУГЕСТИЈА У ВАСПИТАЊУ ДЕТЕТА Примена сугестије на васпитање јесте једна идеја коју је први предложио филозоф Ј. М. Сиуаи у своме делу Васпитање и наслеђе, 1889. \Уа1(;ег Кобе, у своме делу ГЛе ћурпоИзсће Ег/Ј.ећип^ дег Кшдег, наводи примере сузбијања помоћу сугестије, клептоманије, лажи и развијања нових нагона. Ногп, у своме делу Зи^^езИоп а1$ рМа§о§1зсћег РакГог, и Каисћ у своме делу Ше Зи^зевИоп Јт ПЈепзГе с?ег 5 сћи1е, посматрају сугестију као васпитни фактор са школске тачке гледишта. Бг ВегШоп је примењивао с великим успехом сугестију у исправљању нервних и моралних дефеката деце, и у својим рефератима истакао је велики значај сугестије у васпитању. Роге1 каже: „Добар се део педагогије оснива на правилно схваћеној и правилно примењеној сугестији." Тгбтпег у своме делу НурпоИзтиз ипс! 5觧е5(лоп, 1,е1р21§, с. 113 каже: „Чуди ме како и мудри педагози показују према сугестији мало интересовања, чак и сада кад се живо третирају питања хуманости и извесног поштовања према животу и личности детета, и када се већ признаје да није задатак васпитања послушност и дресирање већ развијање духовних особина у правцу који је одређен законима живота." Према Уег\уогп-у, целокупно се васпитање оснива на сугестији. Претставе које ми формирамо код детета, оно их усваја, прима без критике, јер није у стању да их провери колико су тачне. Ми кажемо детету: „Ово не смеш да радиш, оно не ваља, ово је лепо, оно није лепо; овако треба да радиш, а онако не може", итд. И дете усваја све што смо му казали не улазећи у суштину ствари и тако стиче прве животне принципе. Један савремени психијатар и психолог подвлачи такођер велику улогу сугестије у васпитању уопште, нарочито истиче сугестију као најбоље или управо једино средство помоћу кога се могу исправљати дефекти физички, морални и интелектуални код деце.