Prosvetni glasnik
Сугестија у васпитању детета
55
Нема, по овом психблогу, оредства које млгло заменити сугестију у уклањаЈљу говорних дефеката, онанИзма, клептомаПије. л,1жи, грицкања нокти, пушења, стидљивости, иепослушностИ, лењости, и које би боље утицало на развијање пажње, расуђивање, памћење итд. Данас би био један врло тежак посао саставити само библиографију која расправља и препоручује сугестију као један од битких чинилаца у васпитању. Многи аутори траже да се уведе у све школе без разлике, почевши са основном, јеДна методска и планска настава аутосугестије. Сугестибилност је једна способност која ностоји у већем иЛи мањем стеиену код сваког. Код сваког она може, као и сћака друга способност, да се васпнтава, усавршава, развија. Деца су, као што је познато, нарочито сугестибилна, и зато би требало искоришћавати њихову сугестибиЛност у циљу њиховог васпитања. Аутосугестија треба да има по мишљењу Сћ. Ваи>с1ошп-а почасно место у васпитању детета. Њом дете моЖе да развије ие само своје физичке и душевне снаге и да се успешно бори против болести већ да задобије потпуно господарење собом. Не постоји васпитно средство којиМ се може ефИкасније да утиче на дете од сугестије. Онај који није опробао ово средство тај уопште не може имаТи никакву идеју о том до које мере сугестија може да развије способност за рад и да створи љубав према раду, до које мере дете може да постиже максимум резултата са минимумом напора. Ко није имао прилике да се увери о том тај не може ни слутити у којој мери сугестија може да развије интелектуалне способности детета, памћење, пажњу, миШљење, итд. Она је исто тако једино и незаменљиво средство у борби против рђавих склоности, мана, извитоперених нагона и укуса. Онај педагошки уџбеник који међу васпитним средствима не истиче на првом месту сугестију тај занемарује једно од најбитнијих васпитних средстава. Као што рекосмо, дечји дух се карактерише једном великом сугестибилношћу. То је уосталом сасвим природно, јер сугестибилност детета стоји у вези са његовом склоиошћу да верује у све. Дете верује више мање у све што му се каже, јер нема довољно искуства, нема. довољно појмова којим би се могло одупрети сугестијама. Код њега се редовно стичу два најбитнија чиниоца за покретање механизма сугестије: спонтана