Prosvetni glasnik

Српски језик као израз српског духа

95

И кроз векове се тај духовни шражај самосвсјне и својеврсне културе проноско с Ћокољења на покољење. Ишчезли су писани и грађени споменици, али су се утолико упорније задржали и одржали сви ти самосвојни изражаји у народном предању, у народном памћењу, без икаква вкдљива и опипљива изражаја. И зато су баш наши преци били онолико отпорни, што су све своје носили са собом, у својем духу, у својој души, из којих им ништа никаква сила није могла истргнути. Али наша званична наука често ће, у своме строго научном тумачењу неких изражаја у нашим усменим културним споменицима, тражити и политичке тенденције, али 'неће погодити прави разлог. Зато се у неких тумача српског јуначког песништва налазе мишљења да су попови, калуђери и племићи тешке оптужбе износили против турске владавине, да би народ задржавали под својом влашћу. Међутим, таква изражајност била је инстинктиван изражај самозаштите народне, без обзира ко је те песме спевао. Народ се, под туђом влашћу, повукао сам у себе, окружио се непробојним зидом кроз који није хтео дг пусти ни добро, ни паметно, ни лепо, само зато што је завла ђивачево. Њему је све црно било што је насилниково, па није примао ни бољи друштвени поредак који су Турци, несумњиво, бар у првим вековима свога завлађивања, уводили на Балканском полуострву. Друкчије ине може и не сме бити ако народ хоће да се одржи у животу. Иначе, кад народ не би био такав, постао би зрео за умирање. Не би могли ни попови ни калуђери ништа помоћи при слабој отпорности народнога духа. Нема те силе која би народ могла спасти од неминовне пропасти и претопљавања. Само снага духа и његова страховита отпорност очували су све самосвојности културне од времена када су се Срби првн пут појавили у историји на Балканском полуострву, од пре 13 векова. И ми данае можемо да утврдимо, и поред јако оштећених и готово уништених споменика наше материјалне културе, непрекидност и повезаност свих векова и свих покољења наше прошлости .