Prosvetni glasnik

Српскн језик као израз срстског духа

нема, колико је меии познато, ни у једном другом народу. Детињци, оцеви и материце су празници настали само у српском народу, као и Слава. Док прва три празника пред Божић символизују крвне везе непосредних покољења са родитељима, дотле Слава везује поворгее из најдавније прошлости са садашњошћу, а и са будућим' пока»љењима која ће на исти дан палити славску свећу. Можемо се упин.ати колико год хоћемо да тражимо изворе томе у неким материјалним односима или у неким прастарим веровањима или обичајима, не можемо ипак да одрекнемо да, како год то тумачили, порекло тих обичаја, веровања и односа, кад заронимо* најдубље колико можемо, морамо утврдити да потичу из посебнога схватања света и живота. У основи је дух који ствара гледање на свет. По духу се народи разликују, духом су народи слични. Култ сродства је духовна особина српскога народа којом се он одликује међу другим народима. Сви народи познају сродство, али сваки о њему има своја посебна схватања. Из изложенога потиче јасно то својеврсно схватање српскога динарскога човека. Наша народна за'едница почива на својеврсном духовном схватању крви и крвне везе, а о томе имамо несумњиве доказе и у српском језику као вековном споменику нашем. Израз тих посеЈбних духовних схватања су и лична имена. Има међународних личних имена, календарских или имеаа знаменитих људи и владара. Али има и посебних, чисто народних. Народ их је створио у вековима. То стварање имена није било, као ни све остало, неш го случајно. Име је требало да значи нешто, да символизује нешто. Њиме су родитељи опредељиваЈШ своме детету некакву сврху у животу, предодређивали или претсказивади, можда и гатали будућност детету. У образовању личних имена неки народи се служе именима животиња, биља и других предмета из околине у којој човек живи. У нас је само вук у основи личних имена, ни једна друга животиња није се удостојила да човек носи њено име. Али и вук се поуздано узима не буквално већ само као символ, биж> да дете буде здраво као вук, да се одржи и очува, или да буде јако и срчано као вук. Није дакле из култа према тој животињи. као што је то V неких народа, већ символично.