Prosvetni glasnik

Просветаи гласник

човечанске вредиости, али са резигнацијом човека ца кога се сручила многа неправда, као што се то, после рата, десило са многима од оних који су у рауовима били најбољи. Оно што Мишића џајболније тишти и с^ама, то је горко сазнање да се рушеше старога реда обавља и у самој његовој породици. Стари ред оличен је у његовој кћери. Као Старин у Малени, у драми Робови, тако овде, у Дневној вести, отад, ратник, гледа у Олги остварење најбољег себе и својих идеала. Практична те>кња мајке да што боље уда своју кћер, дикодц до неизбежног рушења старога реда. Олга није смела да саоцшти своме строгоме оцу да се верила за човека за којега је унапред знала да неће одговарати његовим мсрилчма и схватаи>има. Стога је то саопштила прво хмајци која је одмах одобрила њен избор и обећала јој да ће приволети оца за родитељски благослов. Мишићка је за^е.кла Мишића самог, замишљеног, утонулог у своје материјалне бриге и невоље. Она почиње да плаче и кроз сузе саопштава да им се кћи верила. Отац је изнеиађен, не може да дође к себц од чуда када дознаје да то није Власта, Милорадов интимни пријатељ из детињства, красан младић који је свакодневно доладио њиховој кући, него не{;:о сасвим други. Између мужа и жене води се овај разговор: Џишић: Кад сте то брже без мене? И ко Је тај кад није Власта? Ја сам увек мислио да се њих двоје воле. Знаш, Власта је диван младић. И|| добре куће, паметан, увек ми се чинро да је воли искрено. Ко је тај другн? Мишићка: Мишел Станковић. Мишић: Кога Станковића? Мишићка: Рафаила Станковића. Мишић: Рзфаила Станковића снн? Моју ћерку?... Јеси ли ти при себи? Па знаш ли ти ко је Рафаило Станковић? Знаш ли да га на зборовима помињемо као коруптивног типа? Па знаш ли ти да је тај човек због најмрачније афере морао да напусти држаену слуз&бу? Знаш ли да је и своје службенице напаствовво? Знаш ли да ^егова афера, откако Ранчић рпет у миниЛарству, поново ожирљава, да ће рррд суд... У такву кућу да дам Олгу? То да ми постану пријатељи? Изриј то из главе! Мишићка: Не можеш сад због очевих неисправности да младог човека оптужујеш. Мишић: Не пада ивер далеко 'од кладе. У кући што се удише, од детињства, то чини човека...