Prosvetni glasnik

I

158

Просветни гласник

постаје словенска држава по својој култури, јављају се озбиљнији покушаји законодавног рада. Већ из Борисових питања упућених г. 865 папи Никода, видимо искрену тежњу новопокрштеног владара да своју државу уреди по правним хришћанским начелима, по неким уепегапсЈае Котапошт 1е§е§, да прекине са грубим н&знабожачким хунабугарским обичајима. Признавши г. 870 своју зависност од цариградске патријаршије, Бугарска добија одмах преводе: пре Фотијевог Номоканона (Јована Схоластика) и целе Исавриске Еклоге и Аграрног збор-« ника (Номос георгикос). Ти су зборници били преведени првих година Борисове владавине, док нису још били истиснути у Цариграду од Прохирона (879) и Фотијгва Номо-канона (883). Како вели један бугарски научник „Бугари су беа икаквог засебног законодавног акта примили згједно са хришћанством из Византије и цело њено световно'и црквено право, без икаквог засебног законодавног акта. Византиско право беше за Бугаре свештено, савршено, потпуно и културно, какво ани нису могли да створе ни у IX веку ни доцније" (Благојев). Као што је Номоканон имао за циљ да управља целим верским животом новопокрштених Словена, тако исто Еклога имала је да регулише, по новоме, породичне односе, стварно право и облигационо право (јер су имовински оДноси у трговачком промету били исти на целом Балкану). Само у кривичном праву било је доста озбиљних размимоилажења између византиских и словенских схватања. Стога се у Бугарској јавља (почетком X века?) т.зв. „Закон судни људем", тај први словенски правни зборник, који је у ствари само једна скромна прерада неких Еклогиних одредаба (углавноме из кривичног права). Остављајући византиске дефиниције злочина, тај зборник мења на много места санкције, нешто их ублажавајући. Неке незнатне промене можемо приметити и у словенском преводу Еклоге, вероватно учињене под утицајем меснИх бугарских прилика. Ово су сви сачувани правни споменици развитка прве бугарске државе. После њене пропасти утицај византиског права постаје све јачи: римско-византиско право примењивало се од грчких власти и по световним и по црквеним судовима. Иако се прост народ и даље служио умногоме обичајним правом, властела, трговачки и црквени сталеж све више су загледали у Но- *