Prosvetni glasnik

162

Просветни гласник

заокругљен „законик благоверног цара Стефана" од 135 кратких и одлучних одредаба. Ту су одредбе о цркви и њеним економским повластицама, о властели, њеним правима и обавезама, о сељацима, о засебним нормама поступка и кривичног права (с обзиром на сталешке разлике), о локалној администрацији, о положају грађана и трговаца — све су то одредбе о сталешким приликама које нису никад улазиле у византиске зборнике. У томе је погледу Душанов законик једна врста сталешког устава који регулише односе четири сталежа између себе и према цару и подређује све те државне чиниоце начелу објективне законитости, принципу владавине закона. После пет година правничког искуства, на сабору 1354 г. створен је други део Душановог законика: 50—60 одредаба које имају облик новела. Општи дух тих допуна исти је као и у 1 делу: брига о друштвеној равноправности, о једнакости свих покрајина пред судом, што јача борба против злочинаца и што већа пажња према суду, према ауторитету Худија и ауторитету закона. Чак је начело законитости још јаче наглашено него у I делу. Закон донет на сабору јачи је од царске наредбе која се са за.коном коси. Судија мора да суди по законику а не по страху пред царем. Зависни сељак може да тужи суду сваког господара, чак и самог цара. Ове лепе одредбе II дела Душановог законика показују високо развијену правничку свест, у духу најбољих начела римско-византиског права, на пр. новела цара Манојла Комнена, Јер се у византиском праву (иако оно понавља стару реченицу: рппсерз 1е§Љиз §о1и1;из ез! „владар је слободан од закона" налази читаво учење о томе да је ргтсерз 1ер1>и'з аШ§а1из, да је „владар везан законима". Достојно је пажње што је из великог обима византиског права, често противуречног, често рђаво примењиваног, цар Душан умео да извуче његова најбоља начела, да их присвоји и да њима да једну одлучну и кратку форму, много јаснију него развучена реторика византиских новела. Многобројни српски рукописи XIV и XV века доносе нам увек исте правне зборнике истим редом: скраћена Синтагма Властарева, кратак „Закон цара Јустинијана" (аграрне одредбе из Номос георгикос) и оба дела Душанова законика. Све ове, понекад доста хетерогене одредбе можемо сматрати као Согриз јит