Prosvetni glasnik

3»

Правне прилике на Балкану до XV века

163

сложеног српско-грчког царства у којем је цар Душан хтео да оствари један велики задатак: да од српске расне снаге и од римске византиске традиције створи једну велику правну државу, у којој су једнаки и освајачи и освојени, у којој сви, до самог цара, поштују начедз објективног закона. Кад је нестало Душана, центифугалне снаге, егоистичке тежше великаша и покрајина распарчале су његову величанствену 'државу. Долазак Турака уништава Бугарску и постепено доводи до слома српске државе и српских државица у XV веку. У то доба скромнијег државног живота престаје законодавни рад у Србији. У принципу важи Душаново законодавство, што се види по његовом преписивању у XV веку, али тешко је рећи колико је његов грчко-српски систем уступао места начелима српског обичајног права, које је избијало на површину — нарочито у Зети. Можда оном добу деспотовине припада новија реценсија Душанова законодавства, одлучно њено скраћивање претстављено рукописима Раваничким, Грбаљским, Паштровским и другим. Тује грађа Властареве Синтагме нарочито скраћена и спојена са Јустинијановим законом у један „Законик Константина и Јустинијана", а многе византиске одредбе (на пр. из кривичног права) избачене су као неподесне за српски живот. Душанов законик исто је нешто скраћен, али и попуњен Синтагминим одредбама у тој реценсији. Она је имала правну снагу и под Турцимг и у аутономним приморским општинама до краја XVIII векг (Грбаљ и Паштровићи). Треба споменути да док је Немањићска Србија постепено ишла у правцу унитарног законодавства, на западном Балкану тежи се што више локалним аутономијама. Засебан је правни положај Босне и Хума, са чисто феудалном јерархијом вазалитета, са поделом државе у поједине земље, од којих свака има своје пр^тставннке и приставе на владаочевом двору. Те богумилске земље не знају за манастирска имања, за манастирску књижевност. Стога ту нема традиције ни римског ни византиског права, нема ниједног покушаја кодификације, Ове земље су се заиста управљале по врло примитивном и партикуларном обичајном праву, од ког нам је сачувано једва неколико трагова у ретким владалачким повељама издатки у коркст властеле и у међународким уговорима.