Prosvetno-crkvena Dobrotvorka Draginja St. Petrović

оборе 90 МР ос р-РНК

се не сети великога Доситеја, творца нашега просвећеног национализма, који је „свој Род љубио“, а чији је род његово место рођења Чаково сставио туђину2! Он је први смело и отворена, без икаква увијања, без бојазни и од Карловаца и од Ватикана, и од Стамбола и од Беча, прокламовао јединство народа од три вере, сматрајући веру као небитно национално обележје.

Али, и ако Су за њим пошли и Вук, и Његош, и многи други са девизом: „Брат је мио, које вјере био“, врло се мало у том успело. Али, и то је разумљиво, били смо разједињени, у туђим непријатељским државама, које су и створиле те верске и духовне разлике, и свима могућим средствима их подржавале и појачавале. А Сада, када смо под једном капом, да ли ће нам то бити лакие2 Тешко, бар не при методима, којима располажемо. Требало би бити геније, па пронаћи нове.

Сем тога, приповедајући Српство католичкоме делу нашега народа као и муслиманима, да се не сударимо с браћом Хрнатима, којима опет ништа не смета да браћу муслимане присвајају само за сер Те верске заоштрености највише и сметају духовном јединству и јачем просвећивању масе. Тежак је и сувише компликован задатак: и брисање малих покрајинских 'разлика међу православним, и утирање верских заоштрености између ових и католичкога и муслиманскога дела, и стварање једне хомогене националне целине, као што је случај, нпр. у Немаца, И ако су подељени на више вера. Уза све то долази и проповедање духовног и државног јединства између три братска племена: Срба, Хрвата и Словенаца. То је у толико теже, што све то треба радити једновремено и симултано, јер чекајући на сукцесиван рад, могли бисмо опет бити изненађени, и то много погибаоније.

Да сав овај посао: изглађивање диференција, духовно асимиловање и стварање једнога националног менталитета истинском култивацијом изврши сама држава, апсурдно је и замислити. Да је та држава и најидеалније организована, а њен апарат најсавеснији, па тешко да би, при тако тешким и компликованим задацима, могла што више учинити, а камоли данашња, у којој шаблонизам и несавесност царују. Зато је преко потребно да јој поидође у помоћ и многострука приватна инициатива,

Између многобројннх начина који би се за то могли препоручити, ја овом приликом предлажем колаборацију свих наших фондова и задужбина, знаних и незнаних, из све земље. Данас ми сви они личе на многе поточиће, који су у близини,

ОЗЖХОоЖОЖОСХОлХО5ОВ | — 156 – | Фожосжовжорхорхору о)