Prvi akordi : pesme
17
На смрти.
Сунце жарко ти већ падаш,
А с тобом ћу и ја пасти;
И ти ћеш опет сутра да даш Природи овај чар и ове сласти.
А ја никад више ни макнут
Из оне тамо раке жуте;
„Она“ ће ме можда и уснама такнут Па кренут даље на своје путе.
Ја нећу уздрхтат од пољупца
Бићу и даље хладан ко лед;
Да тад буру дигне, неће бити срца (Спаваћу даље — непомичан и блед.
И кроз много година живота
И „она“ ће за тобом, ал' седа, Пасти ко и ја. Срешћемо се. Дивота Ја већ костур а она старица бледа.
И личићемо на маске, које
После бучне игре, побегоше крају; Па се сретоше — препознаше своје Пристаниште своме уздисају.
Ал то ће туло — немо бити
Јер ко ти сунце немамо жара; После запада незнамо љубити И неосећамо, да нас што пара.
Сунце жарко ти већ падаш,
А с тобом ћу и ја пасти;
И ти ћеш опет сутра да даш Природи овај чар и ове сласти