Putne beleške po staroj Srbiji 1871-1898.

3

остаје лево ыа ј-едан километар даљине и у коме жив® Срои. У 9V2 сах. пак стигосмо испод села Сливов а, које je на 800 метара удаљено лево од друма. Овде je друм у дужпни више од једног километра у место шљунком, пасут ш.ъакама од руде, коју су допели са новобрдских напуштених рудокопа. У 10 1 2 сахати стигли смо у Лабљански Хан, на висоравањ, око којега су дивни пашњацп. Село Лаб.ъане, у коме сад жпве Арнауташи, сем четпрп српске куће, које трпе не чувене зулуме од Арнауташа, подельено je у две махале, лево и десно од хана. У овоме хану, у коме je ханџија један од лабљанскпх Арнауташа, застасмо неколико турских запTuja жандарма који су одређени да чувају пут од разбојника. Од четири српске куће у Лабљану, једна je Стојка Ђорговића, нога арнауташки Качаци-одметници глобе и пљачкају, што су ми потврдплп и сами жандарми, које застадосмо у Лабљанском хану. Из овога je села чувени зулумћар Рашид Дегрела, ко ј и врши грозна насшьа над Србпма у гњиланској и приштевокој казн. Од онога места, где се одваја пут за Грачаницу па све до Лабљанског хана je десном страной дуле пута ситна и крупна липова и грабова шума. Овде на путу нађох мајку пок. Вићентија Димитријевића учптеља, кога je као српског учптеља у Врањи у 1872. г. отровао бугарски учитељ Никола Шишеџијев. Она пђаше пешке за Гњилане. Обдарих je новчано да може платити кога кочијаша да je одвезе до Гњилана. Положај на којем je Лабљанскп хан, вододелница je између речице Шаранске, која иде на југ као Моравпна приточица и речице Сутеске, која иде у почетку северно, па окрене западно, где са Мраморском постане једна под именом Грачанка, која утиче у Ситницу а ова у Ибар. Шаранска река према томе шаље воду Морави, која извире из Кара-Дага т. ј. са северне стране Скопске Црне горе, а Сутеска пак преко Ситнице и Ибра шаље воду Морави која извире из X*