Putne beleške po staroj Srbiji 1871-1898.

одбрану своје куће Во&l%(oтl&ДРРопоћанац, а пеки су од Срба и рањени. За Гњилане веде да je нова варош ида jy jeocновао око 1750. године Бахти-бег Џинпћ, на месту где je био Манастпр свети Јован са многобројним калуђерпма, који су се сахрањивали јужно од Гњидана на брду званом „Поповица“. Назив Гњидане добпдо je по гњплом, воденом или мочарном месту. Срби га у Гњилану зову Гидане а сељаци Гњилане, а неки и Гнилане, а Турци у званпчности Ђпдан. При оснивашу Гњилана, Бахти-бег je подигао велику кућу иазвану „Џинпћа-Сарај ct , на којој je, веде некодико година радпло по 300 раденика, ади тога Capaja од десетину година нема више, jep je порушен. Џинићп су у Прншткнп и Гњидану били друга господари после Султана. Султану су плаћади само 1 5000 гроша (3000 динара) годишње, а све су приходе они прпкупљади од народа. На западној страни Гњидана постоји мало језерце са млаком водом, које зову Бања, и из којег тече речица под назпвом Бања, која пролазы кроз Гњилане као што пролазп кроз Гњплане и речица Добруша, а поред саме вароши пролази речица Станииюрска. Jeзбрце бању зову join и Бучка. Ова речица коју зову Ваша, и нема своје корито у вароши jep у извесном делу вароши пде из куће у кућу вадама. Гшилане као место, у којем су Срби вазда били будни, свесни чувари имена српског, дало je много родољуба, од којих помињем ЗаФира Поповића бив. учительа у Гљилану од 1 859. до 1 864. у Вучнтрну 1869 и у Куманову од 1 869. до 1871 године. Ове —lß7l године су Кумаиовцн и околна села у сиоразуму са ЗаФиром а у договору са скопским патријаршиским митрополитом Пајисијем и призренским Мелеитпјем живо радили на томе да Куманово и околина не припадну под бугарску екзархпју. Бугарска пропаганда видећи да народ у Скопљу. Тетову, Криворечкој Паланци, Кратову, Кочану и још у другим местима Старе Србије, неће уз шпх, латила

? -