Putne beleške po staroj Srbiji 1871-1898.

11

да смо, Буга pu нисмо , а Дар зка од кого, je царство добио на Косову , го слш .\tu. II само због те изјаве ев и су прваци пародии, који су се на томе скупу десплп, оковани п под јаком стражом отерани у Скопле где су од њих пеки у Куршумли-хану и помрлп. Осим тога Иларионје многе српске учителе и грађане код власти турске денунцирао и помоћу ове прлтеривао и хапспо нарочито у Кратову и Кочану. Он je норед осталих протерао Зарија Радичевића и Милоша Лекпћа, учителе кочанске и Животу Миловановића, учитела кратовског у 1872 години. И поред свега тога бугарске владике и сва бугарска пропаганда не би могла нпшта успети у побугаровању Срба у јужној Старој Србији да их у томе свесно il несвесно нису потпомагале патријаршиске владике Грци, турске власти а п друге неке околностп а ево како: Народ je из дубине душе своје мрзио владике Грке, који не само да се нису старили да по пастирској дужности чувају и штите сриски народ од сваке беде и неволе,, него су му снлом намећали грчки језпк и из цркве избацпвалп славенске а уносили грчке књиге, а поред тога глобили су га и харалп, много нута и у споразуму са турским пашама и кадијама. Ово нарочито у времену пре но што he се васпоставнти бугарска екзархија. Кад je бугарска екзархпја у Цариграду установлена, наши сународннцп у Скопској, Велешко Дебарској, Струмпчкој, Иреспанској, Битолској и у другим еиархијама нису пристајалп уз бугарску екзархију док их на то Патрпјаршија и владике Грци не нагоните. Наши су сународннцп у поменутим епархијама одмах при појави бугарске екзархпје, многобројним молбама са потписима и иечатима сеоским, црквеним и манастирским, молили Патријаршију да им да владике српске народности те да не буду принуђени остављати Патријаршију и npehii уз бугарску екзархпју. Молбо и депутације народне не престајаху, али патријаршијаније хтела ни да чује за те оиравдане молбе народне, но je у пркос тога постављала на сва упражшена