Putne beleške po staroj Srbiji 1871-1898.

12

места Грке, који су још већма почелп кшьити Србе и шпхове свештенике, а нарочито оне, којп су се бунилп противу грчке службе у црквн. Од ових су многи протеранп на заточење у Азпју, од куда се некп ни вратпли ни су, што ]ош већма распали огорчење народно на спрам владпка грчке народности. Међутпм онда појављена и турском влашћу охрабрена бугарска пропаганда обећаваше ср иском народу у горшим епархијама да им у народне српске школе д и рати неће, но да he бугарска екзархиј а штптити и потпомагати српске школе итд. итд. а у појављењу екзархпјских владика са славенском службой у цркви народ je броски у тој добити гледао и своју победу над Грцима, a још више и за то, што Србија, као слободна кнежевина не само што нпје била противна васпостављашу бугарског екзархата у Цариграду, већ га je на своју штету и потпомагала. С тога су наши сународници сматрали бугарски екзархат као српску ствар све донде док бугарска пропаганда на челу екзархијских владика није почела гонитп српске учитеље и на шихова места постављатп бугарске. У то доба се наши сународшщи из поменутих епархија још једном обратите васеленској Патријаршијп молећи je и преклињајући je да их пзбави од бугарске шхизме, у коjy су запали само због грчких владика, а избавитп их може, ако им постави за владике људе шихове крви и љиховог језика. Ну патријаршија се ни на ове молбе народне нехте осврнути, а владике Грцине престајаху кињити Србе и распалшвати мржшу протпву себе. Архива патријаршиска пуна je молбама и жалбама народном. Било je да су неки од грчких владика подмићивани од бугарске пропаганде да наше сународнпке кише, те да ови тиме огорчено пролазе на страну бугарске екзархије. Меру многобројним владикама грчким било их je у врло малом броју и светлпх карактера, којпманека je хвала и слава. Помогло je пропаганд!! и то, што су Турци до скора имо Бугар сматрали као своју рају а име Србин