Putne beleške po staroj Srbiji 1871-1898.

193

су ме са својпм наставницима дочекалп певајући кра.ьеву il султанову химну, а учитель Тодор Роспћ поздравио ме je нарочитом беседом. Прп излазу из школе ђаци су опет певали султанову и краљеву химну, a једна девојчица изишла je пред мене и изговорившп неколико дпрљпвпх речи предала ми je киту цвећа. Посетпп сам и турску руждпју (полугпмназпју). У овој :и кол и нашао сам и једно Српче православие вере из Пљеваља. Учительи турскп у овој школи муку муче да науче мухамеданску децу турскп говорити. У присуству мојем, први турски наставник наредио je једном дечку, унуку Махмуд-паше Бајровића из Пљеваља. да једну реченицу из једне турске књиге прочита. Дечко je то прочптао, али погрешно акцентпрајућп, а после je својпм српским језиком сасвим слободно протумачио оно, што je из турске књиге прочптао. Истога дана посетио сам и цркву на Ил иј ином Брду, која je новоподигнута п која се онда у зидању довршаваше. Ту су ме дочекали неколико свештеника, више сељака и ђаци тамошње школе са учитељима. Црква je подигнута сва од камена са једннм кубетом. Овде je домаћпн поп Ристо Шпљак спремио богату закуску, у нарочито спремљеној и зеленилом и цвећем украшеној соби. Илијино-брдски je учптељ Мплинко Мподраговић, а у осталим школама y пљеваљској околини учитељи су : у Бобову Милан Илић, у Мељаку Лазар Цветпћ, који je неколико година био учитель и у око и оком крају, и у Премћашша постоји школа, али случајно ни сам питао за нме учитеља те школе. У Пљевљу сам посетио све више Tv'pcite чиновнике, Kojii су ми долазили, а од грађана ове: Махмудпашу Бајровића, Мурад-бега Сулимановића, ХаџиАлију, који заступа председника беледије (оппггине), Миха-

један позлаћен ковчежић п у њему глава детпња као и једна позлаћена иконида Св. Богородице. Да ли су све те ствари биле у кивоту кад je исти узет од Сулимановнћа, не знам. У овоме je кивоту лежало свето тело светптеља Саве све док je био у Милешеву и његовог спаљивања на Врачару код Београда-

БЕЛЕШКЕ ПО CTAPOJ СРБИЈИ I 3