Putne beleške po staroj Srbiji 1871-1898.

71

их грдити, a Станковићу je још претио, да he га послатп у Анадол, пли у Впдин у заточење, ако п дЩье буду у листу спомииьалп име: Србин. »Станков uh му тада примети да овде нема Бугара, но да су само Срои, који су верни цару. Није истина пикну Абдураман-паша, овде нема Срба, но Бугара. Станковнћ му одговори, да не б и било лепо, шта више, да б и била и срамота, да један званичан орган вплајета не зна, какве народности има у своме вилајету. Срби су тамо у Србији, од Ниша, од границе, а овде их нема рече набусито паша. Молим вас, рече Стан ков uh, да ми ово објасннте; кад би Султан покорно и повратио од Србије Алексинац и Параћин, шта би онда били они људп, који би дошли под нашу управу? Наравне да би онда то били Бугари рече Абдураман-паша, и тако се изјасни, да он под именем Бугара разуме рају, дакле онај елеменат, који je покорен и понижен. »Тада му Станковић рече, да Њ. В. Султан има за своје верне поданике не само Бугаре, но и Србе, Грке, Цинцаре и друге народности, ptojn су му исто тако верни, као и Турци, па им не треба украћивати, да се својим пменом зову и својим матерњим језиком пишу. »Изгледа, да je о в ако објашњење нетто ублажило опаког пашу, али je он остао ипак при својој наредби, да се у будуће не оме спомињати у листу српско, већ бугарско име, кад буде речи о вилајетским хришћанима. »Али он није на томе зауставио своју мржњу према овој двојпци Срба, но je тражио згодну прилику, да их се отараси, те да за уреднпка доведе кога Бугарина. Ну како га je рускп консул г. Јастребов мрзио, то je по GBoj прилици вероватно, да je његовом пницијативом и премештен из Призрена, и што je веома значајно, као бугароФил добије за валију у Рушчуку! На његово место дошао je за иризренског валију Хуснипаша, који je био честит и справедљив, те je за његово време било у вилајету свуда мирно и у реду. С руекпм консулом стајао je у добрим, пријатељским