Putne beleške po staroj Srbiji 1871-1898.

72

односпма. Кад je једном приликом Хуснп-паша дошао у штампариј у, он упита тада Станковића, који je то језик, којпм со лист, поред турског, штампа. Овај му одговори да je то српски језик. - Врло добро рече Хусни-паша тако и треба да буде, овде су само царски Срби. II тада je иочео да говори са доста познавай, а о прошлости и псторијп српскога народа Био je доста образован, а грчки je говорпо као прави Грк. »Доцније, по предлогу Абдураман-паше, укпнут je Призренскп Валилук, и из Призрена у Бито.ъ премештен, само да се угоди бугарским смеровпма, да нишки санџак дође под дунавски вилајет, а тако пето и Прокупље, Лесков ац, Врање, те да би се и у овны местима могло барем покушатп побугаравање. и1 ' 3 )

1б ) Од многобројнпх дрскости Абдураман-пашинпх н његове мржње наспрам Срба, износим овде један догађај са једнпм учителем српскнм. Мплош Лекић, из Берана, у Васојевпћу, у Ст. Србији, по свршеној основној школп у манастиру Дечанима, за време управе почпвшег архимандрита хаџи-Кирпла, а по препоруцп овога, отишао je у Београд на даље школовање, и по свршеном школовању у Београду, у 1872. год., оженио ce учитељпцом Милком, и са њом заједно те исте године OTiimao за учитеља у Кочане, где je пре њега био учпте.ъ Зарије Радпчевић. Милоша и његову жену су општпнарп лепо приыили, а нарочито им je био на руци некп ондашњп честптп Србпн Нака хаџи-Богатиновић, из Кочана. Но интригана егзархпеког владике Нларпона, турске власти не дошште Милошу опстанак у Кочанпма, те je он морао напустили Кочане и отпћп у Кратово своме другу Животи Мпловановпћу, онд. учитељу кратовском, и оданде одмах са својом женом Милком вратио се у Ниш, где je у кући одличног родо.ъуба, сада покојног, Мите Коцића, којп je онда држао Ајвазов хан, оставпо жену а сам се кренуо из Ниша и отишао у своје место рођења, да тамо, или у Hehn, потражи себп учите.ъеко место, па да онда и своју жену из Ниша доведе. Али нп тамо нпје био срећан, јер нпје било упражњеног места, те je оданде морао отићп у Нови Пазар, где ce je одмах пријавпо власти и поднео свој пасош на увиђај. Власт новопазарска пак видевши да му у пасошу стојп И жена, а ове сада уз њега нема, притвори га и на Бадњп дан, 1872. године, спровела га je за Ниш, да се тамо з г вере о, истпнитостп његових навода, да му je жена остала у Нишу. Н ако je Милош у Новом Назару за своју исправност приводно власти као јемце Тимотија Андрпјанића, онд. учитеља, и још неколпко грађана, ипак све то нпје нпшта помогло, Мплош je спроведен за Ниш и успут по наредбп заптпја чпстећп ђубре по евпма хапсанама, j r којима je до Ниша преноћивао, 27, децембра, трећег дана Божпћа, идућп све пешке, стпгао je 3 1 Ниш. У Нишу га на јемство поменутога Мите Коцпћа ш-сте да код овога преноћи. Сутра дан, 28. децембра, турска власт претресе Милоша, његовЈ- жену и сву кућу Коцићеву, којим претресом нађе у Милошевим стварпма једно писмо, које je Милошу у Кочане ппсао Живота Миловановпћ, онд. учпте.ъ из Кратова. И ако у томе пйсму нпје било ничега противу 7 турске државе, сем другарских савета, како треба да се понашају са гра!)анпма,