Rad Glavnog odbora Crvenog krsta Srba, Hrvata i Slovenaca. u 1926. G. : izveštaj XXXIX redovnoj godišnjoj skupštini sazvatoj za 30. april i 1. maj 1927. god. u Beogradu

Зкоје та пи4 је Сгуепоб Кгата Зтђа, Нгуата 1 Зломепаса. | 31

дама, боље него ли награде дневничарки или надничарки. Сем тога, оне тиме стичу право сталности и с временом уживају државне пензије. Ово је имало за последицу бољи избор кандидаткиња: из бољих кућа, са бољим домаћим и школским васпитањем и образовањем.

Разуме се да је овај позив за наше женскиње једна права новина и да ће још која година проћи у одабирању све бољих ученица за будуће нудиље. Али се већ у прошлој години и у једној и у другој школи могао опазити у томе знатан напредак. Доцније ће нудиље својим радом, мало по мало, прибавити себи оно дужно поштовање и углед који овај позив заслужује, па ће многи приговори јавности, а где где и самих лекара, с временом потпуно отпасти.

Има две незгоде које нам доста отежавају бржи напредак нудиљства. Прва је незгода у самим нашим приликама, и она не зависи од нас, а друга је ствар планске и ближе сарадње Црвеног Крста са Министарствима: Војске и Народног Здравља. На име, наше прилике су још увек тако неразвијене и ми смо још увек тако слаби да сем државних санитетско-медецинских установа, које су такођер недовољне, немамо самоуправних и приватних установа, а још мање имамо своје црвенокрстовске установе, где бисмо могли запослити већи број свршених ученица. И не само да их можемо наместити, већ и да те установе и тела могу о свом трошку школовати питомице у нашим школама, те да нам тиме знатно припомогну у њихову издржавању и одржавању. У другим државама, а нарочито код многих иностраних националних друштвава Црвеног Крста (Швајцарска, Немачка, Белгија, Русија, Бугарска и т. д.) питање школовања што већег броја нудиља стављено је на много практичнију основу. Тамо су нудиљске школе отворене у болницама Црвеног Крста, где се примају на негу и лечење болесници који то плаћају, а ученице, одржавајући одељења болнице и негујући болеснике, практично се обучавају. Наше су школе отворене већим делом о трошку Црвеног Крста и добрим делом о трошку Министарства Народног Здравља, а ради практичне обуке ученице раде у војним и државним болницама, где у накнаду добивају један део дневне хране. Због тога су наше школе доста скупе, а свршене ученице ипак упућене искључиво на државну службу. Шрвени Крст, дакле, поглавито спрема нудиље за државне грађанске и војне болнице без њихове помоћи.

Што се тиче друге незгоде, која изискује ближу смишљену сарадњу са заинтересованим Министарствима, она је лакша и може се отклонити. Потребно је, наиме, са министарствима која дају места нудиљама, решити: 1) Питање назива квалификоване нудиље-болничарке и круг рада нудиља са више и ниже нудиљске школе. Ово због тога што у истој болници постављене нудиље за квалификоване, једна из више,