Rad Glavnog odbora Crvenog krsta Srba, Hrvata i Slovenaca. u 1926. G. : izveštaj XXXIX redovnoj godišnjoj skupštini sazvatoj za 30. april i 1. maj 1927. god. u Beogradu

32 Гласник Црвеног Крста Срба, Хрвата и Словенаца.

а друга из ниже школе, имају исте послове, али због неједнаког школовања разликују се по категоријама и наградама; 2) Питање постављања наших нудиља. Војне болнице ретко их примају, а грађанске и кад их поставе, врло неједнаке награде и принадлежности дају, или, што је још неповољније, остављају их да зависе од добре воље и расположења економа болница у моралном и материјалном погледу. Чести су овакви случајеви са нашим свршеним нудиљама: спавају у болесничкој соби или са послугом, уместо да имају засебно одељење: дају им се у рад и такви послови за које постоји платежна послуга (цепање дрва, доношење воде, рибање споредних болничких одељења, изношење и уношење на носилима болесника и умрлих и други послови који не спадају у одржавање чистоће по самим болесничким одељењима или у негу болесника); мало су или нимало у додиру и под утицајем лекара, те економи болница често употребљавају на зло поверење управника и са нудиљама поступају како не личи. Зато се и дешава да многе нудиље напуштају свој позив, друге га не изводе савесно, неке се одају проституцији, а друге стално траже премештај. Све ово у самом почетку стварања стручног нудиљског кадра неповољно делује на боље приправнице наше нудиљске школе. С овим у вези стоји и питање искључивог постављања свршених нудиља на службу при болницама и санитетско-медецинским установама. Има управника болница и много лекара који не гледају најбоље на нудиље. Радије трпе нестручно особље и ово постављају на службу, па су чести случајеви да у болницама и нема нудиља, већ надничарки које врше све лослове, или само бабица, лаборанткиња и послуге које врше и чисто нудиљске послове за које се нису спремале. 3) Утврдити смишљено образовање нудиља за потребе целе земље, па према томе и број школа за нудиље, затим број примања ученица у школе, да би се избегло стварање образованих нудиља које се не могу упослити. У Краљевини постоје, сем наших двеју школа, још и сличне државне школе у Загребу и Сарајеву, а држе се и особени течајеви у Љубљани, иако у наше школе махом Словенкиње и долазе. У Нишу је одржан 1923. г. један течај, а исто тако и при београдској о'штој државној болници. И у свима тим школама и течајевима није спроведена јединствена ни теориска ни практична настава, неједнако је време трајања, ученице су разног узраста, а све по успешно положеним испитима добивају дипломе квалификованих нудиља. Да се то доведе у склад, потребна је блиска сарадња нашег ЦПрвенога Крста са Министарствима: Војске и Морнарице и Народног Здравља. ~

Наш нудиљски одсек бавио се овим питањима. Било је

_ у пројекту извођење једног конгреса свих квалификованих и