Rad u 1907. godini

20

Господину министру је познато, дау Енглеској постоји увозна царина на врло мали број артикала, и да се страна роба, увезена у Енглеску, после врло мало времена _натурализира, и као енглеска извози у друге државе. То је Факат, о коме ваља водити. обзира. Аустроугарским трговцима и индустри[алцима ништа не смета, да своје артикле извезу за Енглеску. Тамо неће платити увозну царину. После врло кратког времена трговачке коморе, на захтев појединаца, могу издати уверење, да је та роба енглеског порекла, што оне то увек чине, чим стекну уверења, да је роба одређено време била у Енглеској. Са оваквим уверењем, та се у ствари аустро-угарска роба, шаље у Србију, и са њом ће се поступати као са робом, која долази из уговорне државе.

Да овако поступе аустроугарски трговци и индустријалци имају потпуно рачуна, јер подвоз до Езглеске, и отуда до Србије, много мање износи, но што је диференција између наше опште царинске тарифе и осталих уго-, ворних тарифа на извесне артикле.

(О овоме је ваљало водити обзира онда, када је уговор са Езглеском закључиван. Али сада покушавати, да се овакав увоз сузбије тражењем оригиналнога Фрахта из Енглеске, то је и без циља и без користи. (Онај, који хоће на тај начин, да увози аустро-угарску робу из Енглеске у Србију, може одиста доказати, да је роба из Енглеске упућена. Према томе товарни лист не може никако да утврди порекло робе. За то је његово тражење неоправдано, и само се тиме причи.