Rad u 1907. godini

За продужне школе, вели се у чл. 96, да Бе се оснивати по захтеву мин. нар. привреде, и да ће их издржавати дотичне општине, заједнички «са занатлиским и тргов. организацијама и власницима индустриских предузећа у дотичном месту. Ми се не слажемо са тим, да се по захтеву министрову ове школе отварају, већ стојимо на гледишту, да треба да буде приватне пницијативе од самих општина. Ако се остави министру то право, онда није искључена могућност, да се чина 310"употреба, и да се нагоне поједине општине, у којама нису преставници политичке присталице доти„чног министра, да морају оснивати овакве школе, и ако за то нема потребе, и ако можда општина нема ни материјалних срестава за то, Тога ради треба из овога члана изоставити речи, којима се „обележава право министрово, да се по његовом захтеву школе отварају. Ово у толико пре, што је већ у члану 87: предвиђено, које општине морају отворити продужне школе — а то су оне, у којама има више од 10.000 становника.

Други став чл. 87. треба другачије редиговати, и рећи, да општине ради покрића потребних издатака за продужене школе могу разрезати прирез на све своје грађане. Није право, да овај прарез падне само на посладавце, јер би он у појединим општинама могао достићи такву висину, да би то било веома тешко за послодавце.

Берза рада, о којој је реч у ча. 40: и 41. није установа погодна за нас, нити ће се она кад моћи остварити. Шта више и друге много "напредније земље од наше у сваком погледу не загревају се за ову установу. Примера ради нажводимо, да је у Француској ова идеја напуштена.