Rad u 1909. godini

17

ригиналнога товарног листа из Енглеске чини велика тешкоћа увозној трговини.

„Ако се оваквим неправилним поступком царинарница циљало на то, да се сузбије увоз аустроугарских производа из Енглеске у Србију, тај је циљ промашен. Оваквим радом царинарница неће се ни у колико моћи такав увоз сузбити

„Господину министру је познато, дау Енглеској постоји увозна царина на врло мали број артикала, и да се страна роба, увезена у Енглеску, после врло мало времена натурализира, и као енглеска извози у друге државе. То је факат, 0 коме ваља водиги обзира. Аустро угарским трговцима и инду: стријалцима ништа не смета, да своје артикле извезу за Енглеску. Тамо неће платити увозну царину. После врло кратког времена трговачке коморе, на захтев појединаца, могу издати уверење, да је роба одређено време била у Енглеској. (Са оваквим уверењем, та се, у ствари аустроугарска роба, шаљеу Србију, и са њом ће се поступати као с робом која долази из уговорне државе.

„Да овако поступе аустроугарски трговци и индустријалци имају потпуно рачуна, јер подвоз до Енглеске, и отуда до Србије, много мање износи, но што је диференција између наше опште царинске тарифе и осталих уговорних тарифа на извесне артикле.

(О овоме је ваљало водити обзира онда, када је уговор са Енглеском закључиван. Али сада покушавати, да се овакав увоз сузбије тражењем оригиналнога фрахта из Енглеске, то је и без циља и без користи. Онај, који хоће на тај начин, да увози аустро-угарску