Rad ustavnog odbora Ustavotvorne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca : I. Debata u načelu o Nacrtu Ustava

142

XI. седница 15. фебруара 1921. године

Скупштину М. Трифковик: Треба бити толерантан! д р С. Mapnoiiuh: Kao што ми нисмо нападали господу социјалисте. Глас из центрума: Висте их тукли! заједничког непријатеља.) Ја рекох господо, и за Југославију као за цели свет вреди то да Ке се морати пре или кашње измотати из капитализма и да дође на један бољи на један впши степен социјалног живота. Па ако данас нисмо тако далеко, да бисмо могли начинити одлучни корак из капиталистичкога друштва у социјалистичко, онда би ипак no моме дубоком уверењу била задаћа свих оних група које разумеју тај неминовни економски развитак да помогну, да се тај развитак изврши, колико je могуће, глатко и без превеликих трзавица. Јер господо, ако на једној сграни по ради силе, екцеса, како год хоћете ти левичарски елементи, немојте господо заборавити то, ако не будете створили вентил, онда Кете сами бити криви буде ли експлозије. (Такоје) Ја не желим експлоза (Један глас: И ми не желимо). Јер ја знадем тачно ако дофу све методе koje се могу провафати само силом, онда од тога не може имаги користи буржоазија, али не може од тога имати користи ниги радничка класа. Не може бити, господо, задатак радништва да уништава фабрику у којима хоћемо да то раднишгво организовано у велика друштва добије у своје руке фабрике ii у њима продуцира. Али господо, ако се једна маса која имаде своје циљеве и коју гони ситуација, коју гони развитак, коју гони биједа и изгледи у бољу будуКност на то да корака право својим циљевима па јој се пут запречава, • е онда те главе не мислс више тако тачно па лупају и разбијају па да им је кашње често и теже. Психологија маса добро знајге, господо, то је једна посебна ствар и. одговорност за екцесе маса обично нема маса лего. онл који тој масп прече да би могла наравлим путем иКи оламо куда иКи мора. Сад гоеиодо, тиме је рачувао лаш лацрт и зато смо иоднели једаи концерат, каквог не бисмо поднашали да имадемо овде своју већину, да смо веК тако дзлеко, да можемо организовати ту државу по чистим социјалистичким принципима (један глас: Дакле буржоаски нацрт) један лацрт, господо, који ако имаде збиља добре воље, омогућује да се из овог буржоаског друштва дофе примирице лагано у социјалистичко друштво (МилојковиК; То би био интерес буржоазије) То би био интерес буржоазије и ми ту прилику луђамо, ако веће да прихвате, ми неКемо бити криви. Ми код тога не питамо за своју популарност. Г. лоштовани чаш председник изволео је petiH да смо ми саставили тај нацрт ваљда зато да би лам послужио као средство кортешбвања код будуКих избора или давас пред својим изборницима. Није то тако, господо, јер ако бисмо хтели само кортешовати, олда бисмо једноставло израдили један лацрт, који је социјалистички од прве до последње речи, ишли бислlо пред представништво и казали бисмо, ево то смо предлагали, a то je већина предлагала. Ето то би било кортешовање. Ми ве чинимо тако ; него предлажемо оло, лјто је по нашем дубоком уверењу с обзиром ла стање данашње економије на стање политичких прилика, на стање културе веК данас могуће, и ми полажемо главну вагу у томе нацрту ла економска и социјална питања на која влада, кад је подчашала тај лацрт, чије мислила и о којима се веки говорници казали, да нису нити толиќо важни, у Уставу, јер је довољно, ако тобож Устав лије спречавао такво законодавство. Ја држим пре свега, да то није довољло стога разлога, што законодавди, који ће већ доКи иза ове конституанте

морзју видети из слгерница, у којима се кретало мишљење зборнице, која je израђивала ту конституцију. И опет је то, господо, то највише у вашем властитом интересу. Па кажите народу, кад ми објавимо прихваћање Устава, да сте збиља имали озбиљну веру, да нешто урадите за оне класе, које су до данас биле запостављене и разбаштињене у томе друштву. Сав наш Устав полази са стајалишта, да свака власт долази од народа. Ja нећу да се ту упуштам у полемику са говорницима, који су хтели да нас убеде, да ова конституанта није суверена, да има везане руке овде онде, да има маршруту, које се морају држати тамо и т. д. Свето не стоји, господо. Народ дмаде у сваком моменту право, да израфује своју организацију, онако како сам хоће, у сваком моменту, па за то није апсолутно од нужде, да се ми упуштамо у критику крфске декларације и адресе и рдговора на адресу и т. д. Ако народ хоће друго, него lino је јучер хтео, онда је то воља народа, нико није суверен над народом. (Фехим КурбеговиК: Народ је послао посланике са становитим упутима и одређеним програмом, не могу ићи преко тога.) Па, господине, нико вам не брани да се ви равнате по упутама својих изборника, дакле једнога дела народа, али ја се не могу сложити с тим, да се састане једно тело, бирано од народа, да сгвори један Устав, па му кажемо: е ти можеш да ствараш један Устав, али не онако како ти хоћеш, него онако, како смо ми a priori одлучили. То не иде. Ја никако не разумем ових наших партија, из којих једанпут долазе све могуће историчке формулације н говори се о старим пергаментима и о другоме, па наједанпут се из истих редова оправдава право револуције. Молим вас, ми смо ту чули тога толико, ми смо изгубили барем седам дана са тим натезањем о томе шта је било. На томе темељу, господо, да сва власт проистиче од народа ми смо заградили своју нацију и сасвим је логично да долазимо до закључка који има и република. Још то није социјалистичка република, него, република којој би могли сасвим лако да прлђу и приоадници свију графанских странака. Ja нећу овде много да говорим о републици и монархији, али кад се већ толико пева слава монархији и кад се приповеда како је монархија може бити боља од републике онда дозволите ми да кажем и о томе неколико речи. Може, господо, бити један председник републике лопов, може бити и глуп и шта ти знам, а може бити тако исто један цар или краљ идеалан човек може, господо, то је истина, али ако председник не ради онако како ваља, народ има права да бира другога на његово место. А ако један памеган краљ има неразборите синове, (Чује се: Као данас!) Ви их у монархији морате прихваКати по милости божјој. Јесге, господо, ми смо далеко од оних места где се у монархијама поступало прилично револуционарно. (Чује се: То је у Србији често било.) A ми хоћемо, господо, да баш уставом то питање уредимо такве прилике да то не може више тако да буде. (Чује се : По коме топраву?) Идите, господо, мефу бираче па њих питајте. Подиредседник д-р Т. Томљеновић: Господо, овде је пала једна реч кад је г. Кристан казао, како један Краљ може да има неразборите синове .„као што данас“. Ја молим да се пријави тај господин ко је то казао. Живота Милојковић: Ja сам то казао. Подаредседник д-р Т. Томљеновић : Ja позивам господина посланика на ред. Молим г. Крисгана да настави свој говор. Едбин Кристан (наставља:) Ми нисмо, господо, републиканци поради тога, јер не би смо