Rad ustavnog odbora Ustavotvorne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca : I. Debata u načelu o Nacrtu Ustava

Стенографске белешке

163

погледу замене председавања док сам ја говорио као народни посланик, догодило се је пред очима целог Уставотворног Одбора. И кад би се нашао ма и један посланик, који би сматрао да је тај рад био неправилан, он би то свакако и приметио. Ја мислим, да се преко ове тачке не може на овај начин преКи. Ако се ово питање може да реши да ли ја имам права говорити или не, будите уверени да ћу се ја послужити оним правом да будем народни посланик и да се не одрекнем свога гласа, јер ја Hehy учинити то весеље извесној господи, који мисле да на тај начин могу да завежу моја уста. Ја мислим да је то једно неправилно назирање од господе, и да то питање мора да се расчисти, јер Лемо иначе увек изгубити двојицу од нас у Уставотворном Одбору и учинити да они не могу да искажу своје мишљење него и да им се одузме глас. Зато се морамо дословце ставити на прописе, који су прописани за Конституанту, na he и од овога малога броја од 42 гласа, што их има у Уставотворнол! Одбору, одузети председнику право гласа. Ради тога ми ову ствар морамо решити одлуком, па би зато молио Одбор, ако је сложан с тим, да се о овоме питању гласа, да гласањем и расоравимо (Д-р Јанко Шимрак: Формулишите како гласи ваш предлог.) Предлог је мој у томе да Одбор одлучи, да ли се члан 11. има да протегне... д-р Лаза Марковић: Господо, и у Верификационом Одбору и у Одбору за израду овога пословника, председник је увек имао права гласа и не разумем зашто сада да то право председнику одузимамо. Потиредседник д-р Томислав Томљеновић: Kao што рекох, господо, ово питање мора се расправити одлуком. Зато стављам на гласање предлог господина Сушника, који гласи: Прописи пословника за Уставотворну Скупштину примењују се и на Уставотворни Одбор. Молим дакле господу, која су за то да се § 11. пословника има строго да примењује и на Уставотворни Одбор, да устану. (Већина седи.) Констатујем да је за предлог г. Сушника гласала мањина од 4 гласа. Пре него што приступимо гласању има реч Министар за Конституанту, народни посланик господин Марко ТрифковиК. Минисшар Конституанше Марко ТрифкоBirh: Данас је веК 16 дана, како Уставни Одбор ради. Начелна дискусија отишла је и у дужину и у ширину. У овом одбору за ово време чула су се најконтроверзнија мишљења, почев од речи Св. Јакоба, па до Лењиновога совјетског Устава. Све групе узеле су најактивнијег учешћа у овој дискусији. Сви представници група говорили су колико су год и како су год хтели. Све је то, господо, најбољи и најеклататанији доказ, колико су биле неразложне оне оптужбе и против владе и против веКине скупштинске да је овај пословник реакционаран и да спречава слободу говора. Све је то, господо, доказ како се код нас у политичком животу и најбољим установама и најслободоумнијим. законима тако олако набацује епитет реакционарства; а у исто време, господо, то је и доказ како врло брзо истина побефује. У моме говору, којим сам отворио дискусију о нацртуовогаУстава, излажући главне основеи главне принципе Устава, ја сам нарочито истакао, да нацрт Устава даје пуну гаранцију политичким слободама графана; нарочито сам нагласио, да нацрт Устава даје пуну гарантију за прави, истински, парламентарни систем владавине, и да он у том иогледу стоји наиореда са најмодернијим уставима.

To сам казао у своме говору а, то су господо, потврдити најбољи говорници из највеќих група; то су потврдили говорници, који су и сами били на врху државне управе, и који врло добро знају шта je то државна потреба, шта су то државне тешкоће и шта су то државни и национални интереси. Разуме се, а да и не помињем, да су најосуднији и најенергичнији противници овога Устава били представници комунистичке групе. Мени је то мило. Право да кажем, да су они од некуд били за овај Усгав, ја бих се поплашио да ми нисмо нешто рђаво урадили, да ми нисмо што год погрешили. Из многе замерке које су пале у погледу нацрта Устава, већ су говорници, који су бранили нацрт Устава, за успех и одговорили. Мени је господо, .као што видите у том погледу прилично олакшано. На првом месту господо, чињена је замерка, што овај Устав није имао објашњења, или као што један посланик рече Motivenberichta. Ja сам у првој седници Уставног Одбора казао, верујући, да се те замерке чине искрено, да је узрок што тих објашњења нема, била краткоКа времена. Али, кад сам после видео, да се те замерке тенденциозно понављају, онда, господо, ја морам овде да изјавим: да се та објашњења или образложења редовно дају уз техничке законе, уз оне законе, за које влада тражи помоћ своје веКине и даје објашњења да своју већину и остале народне посланике убеди, јер зато раније није имала прилике. (Д-р Сима Марковић: Уз немачки Устав има једна дебела књижурина. Д-р Лаза Марковић: To je немачка болест? Д-р Сима Марковић: Све што каже г. Министар за Конституанту, принципијелно није тачно.) Принципијелно, то je тачно г. Симо МарковиКу. Ми у Србији правили смо доста Устава, и колико се ja сеКам, могу рећи, да није ни код једног од тих устава било образложења, каквих motivenberichta. Тако исто није ми познато, да је било каквих образложења код француских устава, а ево баш ту имали смо прилике у погледу пољског устава да видимо, да влада није изашла ни са нацртом Устава, него је само изашла са једном декларацијом. Дакле као што видите, није то тако сасвим чиста ствар, као што тврди Д-р Сима Марковић. То што је било у Немачкој сасвим је друга ствар Ми Срби, нисмо некако волели, да се угледамо на Немачку. Нама су некако били милији други узори: па кад се до сада нисмо угледали на Немачку, не верујем, да Темо се у будуКе угледати на њу. Али, ја ипак мислим, господо, да је овај нацрт устава имао дововољно образложења. Она су дата у програмима политичких странака који учествују у овој Уставотворној Скупштини; она се налазе у одлукама годишњих зборова странака, који су негде држани без заклетве, а негде и са заклетвом; она се налазе у другим кризама, које су биле за ове две године, за време којих су прављени разни савези, искрени и неискрени, напослетку, ова објашњења налазе се и у програмним речима народних посланика, који су се кандидовали за ову Уставотворну Скупштину. Ако је, до образложења за овај Устав, ми њих имадемо довољно. Критикујући нацрт Устава, неки од говорника замерили су, што се у Уставу на два или три места помиње израз „у границама закона“, па је један од господе говорника казао, како то -мало личи на Устав од 1869. године. Међугим то ни мало не личи на Устав од 1869. године, апсолутно нимало. Разлика између ових одредаба и оних из Устава 69. године огромна je. У Уставу од 69. године ви немате опште право гласа, него имате цензус, који је за оно време био прилично велики. У Уставу од 69. године ви 20*