Rad ustavnog odbora Ustavotvorne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca : I. Debata u načelu o Nacrtu Ustava

16

111. седница 4. фебруара 1921. године

Даље се предвиђа да ниједан грађанин не може бити изгнан из државе. Стан je неповредан, а приватна својина, та осиова садашњег друштвеног уређења, зајемчена je и обезбеђена с тим, да се само законом могу одређивати извесна ограничења. Ујемчава се потпуна слобода вере и савести. Штампа је слободна у границама закона. Не може се установити цензура за време мира и у редовно време. Огарантовано је потпуно право удруживања, збора и договора. Основна настава је општа, бесплатна и обавезна. Прочтисана је неповредност тајне писама. Огарантовано je грађанима не само право да без ичијег одобрења могу тужити суду чиновнике, него им је осигурано да за све штете, које им учине државни или самоуправни органи, неправилним вршењем службе, одговарају поред дотичног органа и држава и самоуправно тело. То није било у србијанском Уставу. Сва су државна звања подједнако приступна свима држављанима кад испуне законске погодбе. Овим нацртпом потауно су огарантована cea основна грађанска права и у томе иогледу овај нацрт стоји напоредо са најслсбодоумнијим Уставима. (Врло добро). Што се тиче поделе државне власти остала је она стара усвојена подела власти на законодавну, управну и судску. У погледу краљеве власти предвиђа се да Краљ потврђује u проглашује законе; има право амнестије за политичке и војне кривице, а.ли за амнестију министара потребан је претходан пристанак Народне Скупштине с тим, да се та амнестија ни у коме случају не може дати министрима док пресуда над њима није изречена. Краљ има право помиловања, али је то право ограничено тиме, што оно не вредн за дела кажњива само по приватним тужбама. Краљ представља државу у свима њеним односима са туђим државама. Он оглашује рат, али за оглас рата потребан је претходнм пристанак Народног Представништва. Краљ има право распустити Народну Скупштину, али Указ о распуштању мора садржавати наредбу за нове изборе најдаље у року од три месеца и наредбу за сазив Народног Представништва. Ниједан члан Краљевског Дома не може бити ни министар, ни народни представник. Напослетку ниједан чин Краљевске Власти нема снаге, нити се може извршити, ако га није премапотписао надлежни министар. За све Краљеве чине, усмене или писмене, премапотписане или непремапотписане, као ii за све његове поступке од политичког значаја одговара надлежни министар, За чине Краљеве као врховног заповедника војске, одговара министар војни ii морнарице. Члан 31. овога нацрта у неколико одступа од ранијег србијанског Устава. Унето је да Престолонаследника Краљевића Александра наслеђује Његово мушко потомство пз законитог брака по реду прворођења; a ако Краљ нема мушког потомства, он ће одредити себи наследника из побочне линије, с пристанком Народног Представништва. Како је, господо, одређивање наслеђа Престола несумњиво једно од врло важних државних питања, то се овде није хтело да остави, да се то питање решава са једном обичном већином у Народној Скупштини, него је прописана нарочита, квалифицирана већина: половина и један впше од целокупног броја Народног Представништва. У одељку о На<есништву, детаљно се говори о формирању Краљевског намесништва кад је Краљ малолетан или кад је због болести трајно неспособан да врши Краљевску власт. Свн +јемо се, господо, сложити, да Устав треба да предвидп и ту е;ентуалност, те да бп се тако избегле могуће комплика-

ције, које би могле бити од велике штете по државне и националне интересе. Што се тиче Народног Представништва овде се чини одступање од србијанског устава. У србијанском уставу ми смо имали један дом. У овоме нацрту Устава предвиЦју се два Дома. Ово се чини због тога, што се жели да се много боље задовоље потребе наше нове државе и да би се што боље огарантовало демократско развијање иашега народа. Народна Скупштина је састављена од 300 посланика, које народ слободно бира општим, једнаким, непосредним и тајним гласањем. Право бирачко има сваки држављанин no рођењу или прирођењу, ако је навршио 21 годину. Сенат је састављен из 100 чланова. За сенатора може бити изабран онај држављанин Краљевине, који има 40 година и који је свршио средњу или какву стручну школу, или који је био два пута изабран за народног посланика. Бирачко тело за сенат састављају грађани који су напунили 30 година, Као што видите, господо, и за сенаторе и за њихове бираче прописане су извесне квалификације. То је учињено за то, да би Сенат што боље одговорио ономе позиву, ради којега се он и установљава. Нема сумње да he се установом Сената изгубити малко у времену око свршавања послова које треба да свршава Народно Представништво, Али, господо, уколико ће се изгубити времена несумњива је ствар, да Iде се у толико више добити у квалитету свршених послова; а ако ми у истини добијемо у квалитету послова, онда не треба пожалити што ће се нешто мало изгубити у времену. Седнице Народног Представништва не могу се закључити док не буде решен државни буџет, а могу се одложити указом најдуже за два месеца. Колико је то право Народнога Прадставништва важно, није потребно нарочито овде истицати и подвлачити. Народно Представништво одобрава сваке године буџет, који вреди само годину дана. Са буџетом се подноси и завршни рачун. Право подношења законских предлога има сваки члан Народног Представништва. Државни издаци, порезе и све дажбине установљавају се само законом. Народна Скупштина има, даље, право анкете и истраге у изборним и у чисто административним питањима. О државним зајмовима решава Народно Представништво. Нико и никад не може узети посланика и сенатора на одговор за глас који је дао као члан Народног Представништва. За све изјаве и поступке при вршењу мандата било у седницама Народног Предетавништва, или у одборима или у особитом изасланству, или у особитој дужности, посланици и сенатори одговарају само Народној Скупштннн односно Сенату, по одредбама пословника. Без овлаш■ћења Народне Скупштине, односно Сената, њихови чланови се не могу за кривице било какве врсте узимати на одговор, нитп у пкојем случају, нити од икоје власти лишити слободе док траје њихов мандат, осим кад се затеку на самоме делу злочина пли преступа. Али се и у томе последњем случају Народна Скупштина, односно Сенат одмах извештава и даје или одрнче бвлашћ'ење, да се надлежни поступак продужи за време сазива. Као што видите, господо, овај нацрт Устава иошауно и савршлно је огарантовао иуну слободу народним иредсашвницима и огарантовао је прави, истинсии иредставнички парламенаарни систем владавине. (Одобравање). Што се пак тиче управне власти, нацрт Устава прописује: да министри стоје на челу појединих грана државне управе; да су одговорни Краљу и Народном Представништву, који их могу оптужити за повреду Устава и закона, учињену при вршењу слу-