Rad ustavnog odbora Ustavotvorne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca : II. Debata u pojedinostima o Nacrtu Ustava

4

Stenografske beleške

posebno, ali da se država deli na oblasti i kolika će njihova veličina biti, to treba odmah u početku reći. Ako se neće, kao što je rečeno u ovom vladinom nacrtu ustava, na jednom drugom mestu, da je broj tih oblasti 35, onda se može na ovome mestu odrediti, koliki najveći broj populacije može ili treba da bude u oblastima. Peto: Ja sam rekao i u načelnoj debati da je potrebno odmah u početku, u prvoj napisanoj reči, naglasiti i istaći, da se narod po svojoj volji ujedinio i obrazovao suverenu državu, i prema tome, da je on svojom suverenom voljom doneo i ovaj ustav, koji bude donošeni. Stoga bih bio zato- da ovaj prvi odeljak bude stilizovan po projektu ustava, koji je podnela republikanska stranka, jer je raspored mnogo precizniji i logičniji nego u vladinom nacrtu i molim vas da mi dopustite da ga pročitam, pa ako se složite sa mnom, onda se po njemu diskutuje o prvom odeljku ustava. Evo kako glasi naš prvi odeljak: USTAV ZA JUGOSLOVENSKU DRŽAVU. L Oblik vladavine i državna vlast. 01. 1. Srbi, Hrvati i Slovenci ujedinjuju se po svojoj slobodnoj volji u jedru državu, koja će se zvati Jugoslovenska. Ta će država imati republikanski oblik vladavine. 01. 2. Državna je teritorija ova sadašnja, koja je odredjena medjunarodnim ugovorom o miru. Ali se Jugoslovenska država ne odriče prava koja ima na neke druge svoje oblasti. Čl. 3. Državna oblast Jugoslovenska ne može se ni razmeniti, ni smanjivati, ni povećavati bez rešenja velike fiarodne skupštine. Manje ispravke granica rešava narodno predstavništvo. U svima rešavanjima ove vrste odluke se donose sa dve trećine prisutnih poslanika. A na sečnicama na kojima se to rešava mora prisustvovati najmanje tri četvrtine od celokupnog ustavom odredjenog broja poslanika. Čl. 4. Ako se ne bi mogla dobiti većina predvidjer.a u čl. 3. onda se pitanje stavlja narodu na tajno glasanje i tada odlučuje apsolutna većina onih, koji su glasali. Čl. 5. Jugoslovenska država deli se na oblasti. Njihov broj odredjuje se specijalnim zakonom o oblastima. Ali ni jedna oblast ni u kojem slučaju ne može biti manja od 1,000.000 stanovnika. Čl. б. Jedna veća oblast može se razdeliti ra dve ili više manjih i dve ili više manjih spojiti u jednu veću. O tome rešava narod tajnim glasanjem. Bliže odredbe o tome doneče se u Ustavnom zakonu o oblastima. Državni (službeni) je jezik u Jugoslovenskoj državi Srpsko-Hrvatski, ali se u oblastima slovenačkim može upotrebljavati kao službeni jezik i slovenački dijalekat. Ovako bi, gospodo, glasio prvi odeljak ustava, prema nacrtu ustava Republikanske Stranke. Ja vas

i molim i predlažem vam da ga uzmete kao osnovicu za diskusiju, u protivnom slučaju izjavljujem, da ću, onako isto, kao što sam u načelu glasao protiv, da se vladin nacrt ustava uzme kao osnovica za specijalnu diskusiju- tako isto glasaču i protivu prvog odeljka i protiv člana vladinog ustavnog projekta. Predsednik dr. Momčilo Ninčić: Ima reč g. Miliorad Vujičič. Milorad Vujičič: Ja smatram, gospodo, da ovim opštim delom, projektom ovoga Ustava koji je došao u opšte, da nije obuhvaćeno sve ono što ima opšti karakter, i zato sam ja mišljenja, da u ovaj opšti deo, u opšte odredbe treba da udje ovo: 1. naziv države i oblik vladavine, 2. grb i zastava, 3. državne oblasti, 4. podela državnih oblasti, 5. službeni jezik i službena azbuka, б. državna vera. U ovom projektu govori se samo o nazivu aržave i o obliku; govori se o grbu i o službenom jeziku, a svi drugi članovi koji imaju opšti karakter, izostavljeni su. Mislim, da će biti praznine u Ustavu ako ne bismo predvideli, da se državna oblast ne može ni po čijoj volji menjati niti cepati, ovo u toliko pre što je i samim prelaznim naredjenjima stavljeno, da se Vladalac prilikom polaganja zakletve zaklinje da će čuvati celinu državne oblasti. Pa kad je to stavljeno u zakletvi, sasvim je logično da se predvidi i u Ustavu, da se državna oblast ne može menjati niti cepati. Ma da s obzirom ma današnje prilike to se donekle ne može ni pretpostaviti, ali, štono se kaže »zlu ne trebalo«, bolje je da to stoji u Ustavu kao osnovnom zakonu, kad je stajalo 1 i u našem Ustavu od 1888. godine. Što se tiče podele državne oblasti, držim, da je njoj mesto u ovom opšten delu, jer drugo je pitanje, kako će biti uredjene samoupravne vlasti i uopšte organizacija vlasti, a drugo je, kako se deli oblast. Kako oblast treba da bude podeljena, o tome ne ću sada govoriti, već onda, kad to dodje na red. Treće, u projektu se ništa ne veli o službenoj azbuci. Medjutim, u Krfskoj Deklaraciji je predvidjeno, koja je službena azbuka, a mi smo uzeli, da je jedan od osnova za sastav naše države Krfska Deklaracija. Prema tome nalazim, da i to treba predvideti u Ustavu, i da ćirilica i latinica budu službena državna azbuka. Četvrto- takodje o državnoj veri u ovom projektu Ustava ne veli se, koja je vera državna, već se samo, govori o verama, koje su priznate. S toga mislim, da i to- treba da se predvidi u opštem delu Ustava. I o tome- ćemo posebno govoriti, kad taj član bude došao na red. To je, što sam imao da kažem onako uopšte, šta bi trebalo da bude uzeto u ovaj opšti deo 1 i opšte odredbe Ustava. Sada, što se tiče ovog prvog člana, koji je predložio g. Laza Markovič, ja bi ga molio, da primi jednu dopunu, koju ću ja predložiti. Ja mislim, da bi prvi član Ustava trebao da glasi ovako: »Država Srba, Hrvata i Slovenaca, koju sastavljaju ujedinjene