Rad ustavnog odbora Ustavotvorne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca : II. Debata u pojedinostima o Nacrtu Ustava

XIII. sednica 18. februara 1921. godine

3

U tom periodu imamo: nišku kontrazaveru; kragujevačku kontrazaveru; ulične napade oficira na narodne poslanike radi novinarskih beležaka krivo protumačenih; übistvo dva Novakoviča u zatvoru; Solunski Proces, i tajne vojničke organizacije, od kojih jedna i sada postoji. Za sve ovo vreme, od 1903 godine do sada, izvršeni su jedni potpuno slobodni izbori, kojima ni opozicija nije imala što zameriti, i stranka, koja je na tim izborima dobila većinu, vladala je Srbijom od 17 godina svega 11 meseci. Za nekih, gotovo, četrdeset godina piarlamenitarne vladavine većine su u Srbiji vladale nepunih 30 meseci, a sve ostalo vreme vladalo se je bilo sa manjinama, bilo po neko vreme koalicijama. Da ne upisujemo u bilans monarhijama razne političke i čisto materijalne afere, koje su takve, da mogu uprljati i narod i državu, a ni jedna nije progonjena i ni jedna zakonski završena za svih poslednjih 40 godina, dovoljne su i ove koje su specifično monarhističke afere. Nije bez interesa da konstatujemo, da je narod u Srbiji za 65 poslednjih godina: prisilio jednog vladara na abdikaciju, tri prognao, a dva übio. Sigurno ne iz ljubavi i ne radi dobrog rada. 1,, eto, gospodo, zašto se ljudi okreću republikanizmu, a protiv monarhije! Zatim, gospodo, ja se ne slažem da naša zajednica, kao država, zadrži naziv, koji je do sada imala. Samo ime: Država Srba, Hrvata i Slovenaca, kaže da mi nismo jedno, da smo različiti i to u tolikoj meri, da ne možemo napraviti ni jedno zajedničko ime za našu državu. Priznajem, medju nama ima razlika, ali te razlike nisu ni toliko velike, ni tako duboke, da se moraju otisnuti svuda, pa i u nazivu države. Koliko se meni čini potrebno bi bilo težiti šta više ujedinjavanju, što više tražiti jedan srednji put, jedno ime koje treba da nas sjedini. Narod se može zvati: narod Srba, Hrvata i Slovenaca, ali država treba da nosi jednostavan naziv. Ona je simbol ujedinjenja a od nje neka otpočne proces stapanja. Ujedinjena Nemačka nije se nazvala država Bavaraca, Prusa, Saksonaca itd. Italija, takodje, nije nazvata: Pijemontom, Rimom, Sardinijom i Neapoljskom Kraljevinom itd. Nego, prva se nazvala Nemačkom a druga Italijom. Ni jedan kraj nije tim ništa izgubio od svoje časti, lepote, svoga imena, svojih tradicija, što su uzeli jedno zajedničko ime. Njima je svima ostala lokalna pokrajinska čast, a svi su oni zajedno dali svojoj državi svoj ponos i svoje dobro i svoje tradicije. Ne znam, uopšte zašto bismo mi bežali od jednog opšteg, zajedničkog imena? Ako smo jedno, a ja kažem da jesmo, i ako hoćemo da budemo jedno, a mislim da treba da budemo jedno, onda nazovimo i državu jednim zajedničkim imenom. Počnimo stapanje odatle. Nazovimo državu jugoslovenskom što bi odgovaralo, ako ne

teritorijalnom, a ono geografsko-etničkom pojmu. Mi smo svi Južni Sloveni i nazovimo, dakle, našu državu Jugoslovenskom. lio su prvi i načelni prigovori, koje činim prvom odeljku vladinog nacrta Ustava. Druga je zamerka, što nije obeležena državna teritorija. Ja mislim da je nužno u svakom - ustavu pomenuti koja je to državna teritorija, za koju se donosi ustav. Ne želim da se ova napomena smatra kao da bi se telo da se precizno unesu geografske granice, ali je potrebno naglasiti bar toliko, da je to teritorija odredjena medjunarodnim ugovorom o miru. Tako isto potrebno je naglasiti, da se ne odričemo onih teritorija, koje su pripale za momenat tudjinu. Treća zamerka je ta, što je neophodno nužno u opštim odredbama ustava uneti da se državna teritorija ne može otudjiti ili razmeniti bez pristanka narodnog. Ja mislim, gospodo, da nema ni jedne važnije odluke po interese države nego zaštititi i .osigurati integritet države od svih eventualno rdjavih ljudi i rdjavih uprava. Svi srpski ustavi i do sada su imali jednu takvu preciznu odredbu. Ova vlada napravila je jednu ustavnu novinu, koja vrlo malo ide u prilog njenoj uvidjavnosti. Možda će mi se prigovoriti, da se ne može pretpostaviti da će kralj i vlada biti toliko nepatriotični da će prodavati ili otudjivati državne teritorije. Ja bih tu gospodu, koja bi napravila takav prigovor zapitao: zašto su onda u ustav od 1903. godine uneli takvu odredbu, kad su i današnji kralj i, gotovo, oni isti pravili taj ustav Srbijin? Ako onda nije bilo bojazni da se to može desiti, onda je, možda, nema ni sad, ali ako je bilo onda, ima je i sad još više. Pored toga, ako bi se pošlo od postavke, da u one. koji upravljaju zemljom, treba imati poverenja, da treba verovati njihovim dobrim namerama, onda ne znam zašto bi se i donosio ustav? Verujmo da će oni upravljati nama i zašto da im mečemo, ograde! Ja sam, vidite, nevernik, ja neverujem da će se svagda raditi dobro, naročito ako se ostavi i sve poveruje dobroj volji upravnih faktora. Zato nalazim: bolje je napisati, bolje ih ograditi. To i vi, čini mi se, mislite o mnogim stvarima, zato ih i unosite u ustav. 1 onda zašto ne uneti i jednu odredbu, koja je isto tako važna, ako ne i važnija, od mnogih kojima dajete mesto u ustavu? Po tome shvatanju uvek je bolje reći što je potrebno, nego posle nekog rdjavog čina trčati za krivcima i optuživati ih. Ja sam za to, da se u interesu spokojstva gradjana unese takva odredba. Jer, onaj koji se poziva da brani i da gine za otadžbinu treba da zna, da se državna teritorija ne može ni otudjiti ni izmeniti, ni smanjiti bez njegovog pristanka. Četvrto: Mislim, da je baš u prvom odeljku ustava potrebno naglasiti, pored forme uprave, pored odredbe o teritoriji i deobu zemlje na oblasti. To su osnovne stvari i treba ih reći jedne pored drugih. 0 strukturi i kompetenciji njihovoj govorice se