Rad ustavnog odbora Ustavotvorne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca : II. Debata u pojedinostima o Nacrtu Ustava

XXII. sednice 1. marta 1921. godine.

14з

lja drugima da to pitanje o ženskom pravu glasa reši, a mi, naša grupa, stojimo na gledištu, da i politička prava i gradjanska prava treba dati ženi u potpunosti isto onako kao i ooveku. I zbog toga mi tražimo, da se i kod ovoga pitanja, u poslednjem redu ovoga člana, kod pitanja o političkim pravima žena, još sad u ovome članu jasno naglasi, da će se ženama dati pravo glasa, a da će zakon, koji

treba da reši to pitanje, imati samo da donese tehničke odredbe. Pre dsednik dr. Momčilo Ninčić: Ja mislim, gospodo, da diskusiju za danas zaključimo, i prema tome današnju sednicu zaključujem, a drugu zakazujem za sutra u 9 časova s istim dnevnim redom. Sednica je trajala do 12% časa-

XXII SEDNICA

USTAVNOG ODBORA USTAVOTVORNE SKUPŠTINE KRALJEVINE SRBA, HRVATA I SLOVENACA držana 1. marta 1921. godine u Beogradu.

Početak u 9% časova. Predsedavao predsednik dr. Momčilo Ninčić. Sekretar Milan Bošković. Predsednik dr. Momčilo Ninčić: Otvaram gospodo, današnji sastanak. Na dnevnom redu je član 45. stari 42. U tome članu ima dva stava. Ja mislim, gospodo, da će radi diskusije, radi što boljeg rezultata diskusije, radi što veće jasnoće, biti zgodnije, da mi tu diskusiju podelimo na dvoje: prvo da raspravljamo načelno pitanje o tome, da li ćemo imati jedan ili dva doma, pa onda da raspravljamo sva ona detaljna pitanja, koja su izložena u ovom odeljku. Ja mislim, da gospoda, koja se sada budu javila za reč, da govore o tome načelnom pitanju: jedan ili dvodomski sistem. Ima reč g. Jovan Gjonović. Jovan Gjonović: Gospodo, ja sam na jučerašnjoj sednici zamolio gospodina ministra za Konstituantu, da nam da izjavu, u ime vlade, da li odustaje od ustanove gornjeg doma. Ja sam smatrao, dat reba da učinim jednu takvu molbu' gospođinu Ministru za Konstituantu radi toga, da bi se skratila diskusija o ovome odeljku, i da bi se naročito skratila diskusija o. dva doma, ako bi izjavio da pristaje' na jednodomski sistem-. Gospodin ministar je na jedan gotovo pitijski način odgovorio. On je izjavio, da nema nijednog drugog predloga i prema tome vlada nema razloga odustati od svoga predloga! Znači, da gospodin ministar hoće što dužu diskusiju, a kad je tako, onda ni on ni Vlada ne može da pravi odgovornim drugoga za to, što se produžava diskusija, nego samo sebe. Nalazim gospodo, da se o ovom prvom članu ne može govoriti a da se ne progovori nekoliko reči o celoj ovoj vladi i o Narodnom Predstavništvu uopšte. Zato, ja mislim, da govorim ne samo o ovome članu, onako kao što bi’ hteo gospodin Ninčić:

dva doma, nego da bacim jedan sumaran pogled na ceo ovaj odeljak. Očigledno je, gospodo, da narod ne može direktno upravljati sobom, a tako isto da ne može direktno ni donositi zakone. Ali to ne znači, da se donošenje zakona .kao i upravne vlasti ne treba da dovedu u što direktaiju zavisnost od naroda. Vi ste, gospodo, upravnu vlast prilično izmakli od naroda samom ustanovom Monarhije, jer Monarhija, kao takva, upravnu vlast izmiče kontroli narodnoj i to u onome obliku i onakvom stepenu kako bi to bilo korisno i za narod i za državu. Ali, ako ste izmakli upravnu vlast kontroli narodnoj, upravo, ako ste učinili kontrolu narodu nad upravnim vlastima, što slabijom, prirodno je, da ste dužni zakonodavnu vlast dovesti u što težnju zaviznost i što jaču vezu sa narodom. Jer, ako izmaknete zakonodavnu vlast, kao što ste izmakli upravne vlasti što tešnjoj narodnoj kontroli i što direktnijem uticaju narodnom, onda ste pogazili princip demokratizma i odvojili zakonodavstvo od života narodnog. A to, gospodo, biće na štetu i narodu i njegove države. Vi znate, da se narodni život teško kalupi u formi, koja je daleko od narodnog shvatanja i narodnih potreba, a da svi ti kalupi, ma kako lepo bili izmišljeni, ostaju samo kalupi, forme, i da se. život u njih ne može ukalupitiGledajući na zakonodavnu vlast sa ovog principijelnog gledišta, da narod treba da bude uš: tešnjoj vezi sa tom vlašću, ja nalazim, da ustanova gornjega doma udaljava zakon od, vlast od naroda, jer ona čini distanciju izmedju zakonodavnog tela i naroda većom i zato sam odlučno protiv toga. Ja ne mislim, gospodo, da ulazim u splet razloga za i protiv gornjeg doma. Oni su i u našoj javnosti, i u našoj političkoj literaturi, kao i kod drugih naroda, mnogo raspravljani, i oni su mnogobrojni. Ja žalim, da na to pitanje gledam sa jed-