Rad ustavnog odbora Ustavotvorne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca : II. Debata u pojedinostima o Nacrtu Ustava

142

Stenografske beleške

nom sistemu i sa obzirom na sklop parlamenta, i sa obzir om na njegove atribute, i sa obzirom na njegove odnose prema izvršnoj vlasti, i sa obzirom na izborni sistem u parlamentarnom sistemu. Mi smo se izjasnili, protiv parlamentarnog sistema i tom rilikpom kazali smo svoje gledište na sistem politički kakav mi branimo, na sistem sovjetski. O tome ovde nije potrebno reći više ni jednu reč, ali povodom ovoga člana koji je na dnevnom redu, potrebno je učiniti nekoliko napomena. Ja sam u ime svoje grupe dužan izjaviti ovo: Pre svega, jedna opšta napomena nameće se još u početku, a to je, da ste Narodno Predstavništvo, kojim ste usvojili sistem parlamentarne vladavine, stavili ovde u član 42. Narodno Predstavništvu vi ste svega dali jedan član, i u tome pitanju niste uzeli u oobzir ni onoliko nužnih potreba koliko je uzeto u prošlom Ustavu od 1903. god. Ali posle te opšte napomene tri stvari su, na koje ja želim naročito da udarim i skrenem pažnju. Po ovom članu vladinog predloga pređvidja se senat. Gospodo, zbilja je čudnovato da se pitanje senata, da se ustanova senata javlja u našoj zemlji sad. Šta će senat u ovoj zemlji u kojoj do sada nije postojao, u kojoj sem toga nema plemstva i nema onih razloga koji su onda kad je senat stvaran u drugim zemljama postojali za njegovo stvaranje? Gospodo, odgovor je jasan. Senat je ovde potreban da kao i u ostalim zemljama s jedne strane ograniči i inače već ograničeno pravo Narodnog Predstav-' ništva i naroda u koliko on može da govori kroz parlamenat, a s druge strane senat je potreban da, i onako jakoj, izvršnoj vlasti posluži posredno i da je ojača. Mi nemamo aristokracije, .ali jmi imamo reakciju. Senat treba da bude ustanova te reackije. Mi nemamo aristokracije, ali mi imamo reakcije i jzključivo zato da reakcionarne tendencije podrži i da izvršnu vlast pomaže, kao drugi njen pomoćni organ, ustanovljava se senat. Svi koji su do danas ma gde bilo, ma u kojoj zemlji branili Senat, branili su ga razlozima da bi jedno kolegijalno telo kao što je Skupština kao što je zakonodavno telo da bude tako sastavljeno da o zakonima, na kojima počiva sav poredak i cela država, da o zakonima može dublje i svestrano da razmišlja i da je zbog toga potrebno da sem Parlamenta gde preovladjuju strasti raznih interesa, da postoji gornji dom u kome isključivo vlada objektivna inteligencija koja umerava i temperira one strasti- iz donjeg doma. To su, gospodo-, čisto reakcionarni razlozi. Ti razlozi došli su da pokriju stvarnost u svima zemljama gde on postoji. Senat je postao u Engleskoj radi toga da pobedjenom' plemstvu jednim delom pobedjenom da njegov Parlamenat pored naroda. Senat je postao u Francuskoj posle ukidanja plemstva da reakciji abezbedi još jedan organ. Senat se ustanovljava ovde iz istih razloga da se isključivo pomogne reakciji da ona može još na jedan način og-

raničiti rad Narodnoga Predstavništva. Zato je jasno da ti razlozi o potrebi Senata ne stoje i ne vrede i da za njega ono što postoji, jasno ga osudjuje pred svima pravim predstavnicima narodnim a pred narodom još više. I pošto on još uz to i suviše košta, pošto on sem te reakcionarne funkcije nijedne kolisne funkcije nema, mi smo, razume se, protiv Senata. Ali u ovom članu, sem toga pitanja o Senatu o kome ćemo mi u plenarnoj sednici govoriti više, ako t. jest Senat prodje u Ustavnom odboru, u što ja sumnjam, ima još dve stvari na koje moram obratiti pažnju. Ovde stoji da. oficiri aktivni, podoficiri i vojnici pod zastavom ne mogu vršiti biračko pravo niti biti birani. Drugim recima, da se biračkoga prava lišava čitav red ljudi i ograničava čitav deo naroda koji stoji pod zastavom. Zašto se lišavaju vojnici toga političkog prava? Opet dolazi stari reakcionarni izgovor: pa vojska netreba da se meša u politiku i vrlo je opasno kad se vojska meša u politiku. To smo videli, vele oni, i za vreme Rimskoga carstva i u svima slučajevima u istoriji kad se vojska mešala u političke stvari, isključivo iz tih božem opravdanih objektivnih i istorijskih razloga treba odstraniti vojsku od političkih prava. Mi i taj reakcionarni izgovor vrlo dobro razumemo. Mi vrlo dobro znamo da on isključivo tome služi, da vojsku i sve što sa vojskom u vezi stoji odvuče od političkog života u tom smislu, da vojsku što bolje napravi mašinom za održavanje postojećeg vladajućeg poretka. I samo zato da vojska bude što poslušnija mašina toga poretka, ona se lišava političkih prava, i baš zato što smo protiv takvoga sistema i tendencija, mi smo protiv toga, da se čitav red ljudi imajući tu na umu vojnike,-koji nose najveće terete državne lišava političkih prava. Kad ljudi, koji za vreme mira služeći vojsku, i za vreme rata ginući za interese vladajućeg poretka, daju vrlo mnogo, oni moraju da imaju i politička prava. I baš za to, što se vojska nalazi u položaju, da bude upotrebljena na način, koji je može koštati života u svakome momentu, ona mora imati i politička prava. I kao što smo kod pitanja o ratu i miru tražili da onaj koji ratuje ima prava da rešava o ratu i miru, tako i ovde, s obzirom na te ratnike, mi tražimo, da i oficiri i vojska imaju politička prava. Najzad, u ovom članu se kaže: »Zakon će rešiti i o ženskom pravu glasa«. Mi smo već u početku tamo gde je bila reč o gradjanskim stvarima videli, kako se u Ustavnom Odboru vrlo brzo prešlo preko toga pitanja o gradjanskim pravima žena. S obzirom na to, mi još sad unapred znamo šta znači ovo »Zakon će rešiti i o ženskom pravu glasa«. Ovde se nije istakao nikakav princip. Nije se kazalo, da će žene imati politička prava, pa će samo na tome principu doći zakon i razraditi stvar. Ovde se govori, da Ustavotvorna Skupština ostav-