Rad ustavnog odbora Ustavotvorne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca : II. Debata u pojedinostima o Nacrtu Ustava

158

Stenografske beleške

Interesse sind gemeinschaft. Te bi se klase brinule za sebe, a ne za narod, ja uzimam opštu volju naroda, a ne klasa. Gospodo, ja ne mogu da se složim ni sa. predlogom, da bi se mogli poslanici opozivati. Dobro je prigovoreno da moramo ukinuti tlajno glasanje a drugo to bila Skupština i poslanici na odkaz. Kakva bi snaga bila u toj Skupštini, koja bi se mogla sutra ili prekosutra opozvati. Drugo nastupile bi najveće trzavice, jer oni koji nemaju računa, da se čuje volja naroda u Narodnom Predstavništvu, pokušavali bi sve moguće da ometu rad Narodne Skupštine i opozivanjem odnosno traženjem izvesnih lica, koja bi tražila i činila to opozivanje. Može biti da bi bilo podmićivanja i onda bi .se upravo postiglo sasvim protivno onome, što se htelo, a to je, da ne bi bilo Narodnog Predstavništva, nego predstavništva koje bi se moglo oduvati kad se hoće. A Narodno Predstavništvo svakako treba da ima snagu, da može predstavljati i volju naroda, a to samo tako, ako se bira na izvestan broj godina. Razume se, da se broj godina može diskutovati, ali ja mislim, da je dovoljno četiri godine. Što se tiče referenduma, pre svega treba znati, daje taj referendum u svim državama uveden danas samo kao izuzetak i kao o izuzetku trebalo vrlo dobro prethodno o njemu razmisliti, da li se on može još danas kod nas da uvede. ,1 ako sam ja u principu prijatelj referenduma, ja držim ipak da se taj referendum ne bi sada mogao kod nas još usvojiti i ne bi bilo dobro, da se on u Ustavu zavede, jer mi za njega nismo još dorasli. Gospodo, onaj koji je navikao da pije uvek vino, ne može piti neprestano mleko, nego se na mleko mora postepeno navikavati. Kad je u Švajcarskoj dugo vremena prošlo dok se usvojio referendum, onda ni mi ne možemo još danas da usvojimo referendum, kad još i ne znamo kako će se: razvijati naš novi život na temelju ovoga Ustava. Tek onda kad budemo imali iskustva i kad budemo videli, da su se svi naši narodi u ovoj državi srodili i sazreli za referendum, tek onda možemo doći na to pitanje, da se promislimo, da li bi i kada i u kojoj stvari trebalo referendum uvesti. Treba znati i to, da se referendum ne uvodi za sva pitanja, nego samo za vrlo važna pitanja, za pitanja finansijska i vojna. Prema tome, za danas se još ne može usvojiti referendum, i ako ja principijelno nisam tome protivan. Prema tome, ja sam da se i u našem Ustavu briše senat, i da se usvoji jednodomi sistem. Predsednik dr- Momčilo Ninčić: Ima reč g, Pera Markovič. Pera Markovič: Gospodo, protivu senata izneti su razlozi sa sviju strana i ja ih usvajam i još da naglasim, da senat ima razloga za svoj opstanak samo onda, kad postoje istorijski razlozi za njegov postanak, dakle kad ima da zahvali za svoj postanak istorijskome razvitku. Senat ima svoga razloga samo tamo, gde su se vodile borbe izmedju Kralja i

naroda o prevlasti, pa, je i tamo usvojen kao delo kompromisa, da služi kao brana protivu brzine u reševanje a služio je i Kralju, kao brana da ne mora neprestano ulaziti u svakidašnje političke borbe. Da ra“zmoirim|oi samo ukratko istorijskji /razvitak |kod nas, pa da vidimo, da li ima opravdanja, da se senat i kod nas usvoji. Ni u jednom delu našeg troimenog naroda nema senat za svoj opstanak istorijske osnove. Onim delovima našega naroda, koji su bili pod austrijskom carevinom, sve što je bilo, bilo je protiv naroda pa i ustanova magnatske kuće i gospodska bečka kuća. I ako je ko išao u njih kao član, on se smatrao kao izrod naroda. Što se tiče nas Srba u Srbiji, nesumnjivo da tu još najmanje ima opravdanja za ovu ustanovu, jer još od Sretenskog Ustava pa sve do. danas sva istorijska data govore o tome, da tu nema nikakva opravdanja za senat. Za vreme vlade t. zv. turskog Ustava oligarhija je želela da se organizuje kao senat protivu volje naroda, ali je ona jednom narodnom revolucijom Sveto Andrejskom Skupštinom zbrisana. Dalje, vidimo da u zakonu o Narodnoj Skupštini donetom od St. Andrejske Skupštine a i docnije u Ustavu od 1869. senat se ne uvodi. Docnija borba za Ustav, koja je svršena kao kompromis izmedju Kralja Milana i naroda Ustavom od 1888. god. ustanovu senata kao nedemokratsku ne uvodi. Ono što je kiod nas senat najviše kompromitovalo jeste njegovo postajanje za vreme darovanog Ustava od 1901. godine. Za vreme Kralja Aleksandra vladavine pored njegove ženidbe sa kraljicom Dragom, najantipatičnija je bila ustanova senata. I kada se u izveštaju gospodina Stojana Protića veli, da je narod simpatično iposmatrao senat, to je sasvim; pogrešno. Da ništa drugo senat nije uredio, nego što je upropastio zakon o zborovima i udruženjima, koji je usvojila i Narodna Skupština, pa bi njegovu ustanovu moralo osuditi. Gospodin Stojan Protić mogao je i lično biti tim aktom pogodjen, jer je u Narodnoj Skupštini bio predsednik odbora za donošenje toga zakona. Iz toga primera vidi se, da je senat ulazio u rešavanje čisto političkih pitanja i rešavao ih protiv želje Narodne Skupštine, toga jedinog i pravog predstavnika volje narodne. Pogrešno je tvrdjenje da je Kralj Aleksandar izvršio martovski udar zbog senata, naprotiv on je i posle toga udara zadržao ustanovu njegovu samo sa izmenjenim ličnostima. Majska revolucija od 1903. godine izbrisala je senat, jer je imala pred sobom jednu na delu dokazanu rdjavu instituciju. Danas pak vraćati se tome sistemu nema nikakvoga razloga. Ustavotvorna Skupština ima da donese Ustav ne putem kompromisa, već po svojoj slobodnoj volji, i kad je ona u Ustavnom Odboru sačuvala sve privilegije i prerogative Krunine, ona je pozvana da sačuva i prerogative narodne. Jedna od tih jeste da Narodno Predstavništvo bude sastavljeno iz jednog doma. Dalje razloge o