Rad ustavnog odbora Ustavotvorne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca : II. Debata u pojedinostima o Nacrtu Ustava

XIII. sednica IS. februara 1921. godine

11

pravičnosti: Od toga načela moraju polaziti svi zakoni koji uredjuju njen privredni život. Član 4. Kao kulturna zajednica ona počiva na načelu mirnog razvijanja najiširom presvetom: Od toga načela moraju polaziti svi zakoni koji uredjuju njen kulturni život. Ja bih molio, gospodo, da mi ni za trenutak ne ostanemo pod -ovom impresijom, mi koji predstavljamo najširi radni narod, da smo mi u zabludi, kad stojimo na gledištu mirnoga razvijanja. Član 5. Grb je državni Dvoglavi Beli Orao u poletu, na crvenom štitu. Orh obe glave Dvoglavog BeIc-g Orla stoji Kraljevska kruna. Na prsima mu je štit, na kome su grbovi, Srpski: Beo krst na crvenom štitu sa po jednim ognjilom u svakom kraku; Hrvatski: Štit sa 25 polja crvenih i belih na temenice, i Sloverački: Na- plavome štitu ibela. petokraka zvezda, a ispod nje beli polumesec. Državna je zastava modra bela i crvena u vodoravnom položaju prema uspravnome koplju. Državni je jezik srpsko-hrvatski ili slovenački. To je kao što je i kod vladinog samo što smo mi kod hrvatskog štita stavili 25 polja. Ja sam uvek brojao ovde na hrvatskom grbu, i nikad nisam našao dvadeset nego 25 polja. Član б. Državu čine svi Srbi, Hrvati i Slovenci u medjuniarodno priznatoj svoj-oj oblasti. Oni su državljani njeni. Njena državljani su i članovi druge narodnosti, ako su ispunili zakonske uslove. Državljanstvo je jedno i ono se dobija, napušta i gubi na zakonom odredjeri način. Što se mene tiče, mi mislimo, gospodo, kao što ste bili čuli i od drugih govornika, da mi treba da vodimo računa ne samo o ekonomskom jeziku, nego treba da vodimo računa i o onome što je u istinu. Mi smo Jugoslavenska država. Doista, na našoj teritoriji pretežno žive Srbi, Hrvati i Slovenci, ali i mi u običnom govoru, a i u inostranstvu ne zovu nas državom Srba, Hrvata i Slovenaca, sem samo u zvaničnoj prepisci, nego i mi sami o sebi govorimo kad sa stranim svetom opštimo: Jugoslaveni, i na kraju krajeva to će ime da preovlada i da pobedi. Mi se mirimo sa tim faktom. Zadovovaljava se i ona istorijska osetljivost, ona osetljivost koja dolazi i prolazi i istorijska prošlost, zadovoljava se i osetljivost pojedinih plemena, i zadržava, da je Jugoslavija država Srba, Hrvata i Slovenaca, ali u isto preme dajemo joj jedno zbirno ime u duhu našega jezika, dajemo prilike da pobedi ono što je prilagodnije, ono što je bolje, što je praktičnije za saobraćaj i za-život u društvu. Samo što bih vas molio, što bih naročito skrenuo vašu pažnju na stilizaciju o sastavu države onako kako mi mislimo, ne samo da treba po našem nahodjenju da bude, nego kako mislimo da je država danas i u istinu. Ona je i u istini danas i politička organizacija, i ekonom-ska organizacija, i kulturna organizacija, samo što to kroz .Ustav, koji je uvek bio jedan politički akt i koji na sebi uvek nosi mnogo čega istorijskog, mnogo zaostavštine, kroz moderan! Ustav

treba da se prizna i kaže od reči do reči. A ja Vas molim i naročito privlačim Vašu pažnju na taj deo; molim Vas da se na ovome zaustavite, i da prilikom svoga odlučivanja primite ono, što nalazite da je opravdano, ono što nalazite da odgovara istini, ono što nalazite da je potrebno-. Predsednik dr. M. Ninčić: Ja molim gosp, poslanika da podnese i pismeni svoj predlog. Mihajlo Avranrović: Pa naš je pismeni predlog u našem nacrtu Ustava. To je naš predlog. Predsednik dr. Momčilo Ninčić: Ima reč g. Hrasnica. Dr. Halil-beg Hrasnica: Gospodo poslanici, g. Laza Markovič je podneo jednu temenu čl. 1. Vladinog nacrta Ustava, i ova izmena je podijeljena na dva dijela. Prvi dio glasi: »Država Srba, Hrvata i Slovenca je ustavna, parlamentarna i nasljedna monarhija«. A drugi odjeljak je: »Službeni naziv države je Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca«. Dok prvom dijelu njegova predloga ne bih imao ništa prigovoriti, dotle držim, da je drugi dio ovoga člana; manjkav. Manjkav je stoga, što je ispuštena riječ, koja označuje takodjer na neki način i teritoriju naše države. Držim da bi nakon ovih riječi: »Srba, Hrvata i Slovenaca-« trebalo dodati, nakon poteza, riječ: »Jugoslavija«. Za ovu riječ govorili su gospoda predgovornici, i ja ne bih imao šta puno da rečem u njeno opravdanje; samo hoću to da istaknem, da je ova riječ i u društvu, i izvan granica naše države, stekla neko gradjansko pravo, a i najkraća je, upravo onako kako je moj predgovornik sada istakao. Gospoda.- predgovornici su još rekli i to, da je cio ovaj odjeljak manjkav stoga, što ne označava teritoriju. Ovom riječi bi se donekle i ta manjkavost popunila, tim više, što su neka gospoda, a i ja i moja grupa predlažemo u četvrtom članu: da se država dijeli na pokrajine i označujemo tačno te pokrajine. Ako s ovom riječi đođje u savez član četvrti, kako je stilizovan u predlogu Jugoslavenske Muslimanske Organizacije, koji ne moram sada ponavljati, jer gospoda imaju u rukama naš riacrt a to iznosim ovde kao predlog onda će se, ako se ovo primi, time označiti ne samo narod; nego i teritorija. Stoga, gospođo, držim, kako su već i prvašnji predgovornici rekli, da .je ovaj dodatak potreban, i zbog toga moji drugovi i ja nećemo glasovati za drugi odeljak Vladinog predloga. Ja sam svršio. Predsednik đr. Momčilo Ninčić: Ima reč g. Sušnik. Poslanec Anton Sušnik: Gospodje! Govoriti hočem samo o členu 2. našega ustavnega, načrta: o grbu. (Medklic: »O grbu?«) To je važno ker imamo mi svoj predlog glede slovenskega grba. (Ministar Pribičević: »Čujmo!«) Mislim, da imam pravico o tem govoriti, ker je vendar tudi določitev grba posebna točka Ustava. ' Gospodje! Grb, ki ga nam predlaga, vladin načrt, nam je služil doslejško državni grb, naš ustavni odbor ima nalogo, da odloči, ali predloži ta grb kot de-