Rad ustavnog odbora Ustavotvorne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca : II. Debata u pojedinostima o Nacrtu Ustava

182

Stenografske beleške

Ja znam, da se može primetiti da vladalac ne sklapa te ugovore sam na svoju ruku, nego da radi po sporazumu i savetima odgovorne Vlade. Možda će se učiniti takva primedba pa ipak gospodo, ja smatram da su ti poslovi politički ugovori naročito opasni jer vezuju sudbinu naše zemlje u ovom ili onom pogledu, da su to poslovi koji mogu biti od tako velikih posledica ako rdjavo ispadnu pc sudbinu naše zemlje, i da zbog toga vladaocu treba to- pravo uskratiti i to pravo preneti isključivo na narod, odnosno na Narodno Predstavništvo, Narodnu Skupštinu. Ako igde ima razloga da se jedan posao poveri samo Narodnom Predstavništvu, to su ti politički ugovori, gospodo. Vi svi znate, kakvih političkih ugovora može biti. Oni mogu biti za defenzivne ratove, a mogu biti i za ofenzivne ratove, mogu biti ugovori, koji govore o održanju dinastije, jer su to politički ugovori, kao što je već bilo izmedju Austrije i Kralja Milana. Pa možemo li mi gospodo, dozvoliti i stati na to gledište da vladalac zaključuje te političke ugovore sa stranim državama na račun naše zemlje i našeg naroda? 1 Može se reći da ovde nema opasnosti da će vladalac učiniti taku grešku, jer naš vladalac je iz narodne dinastije. Pa Srbija gospodo, i nije do sada imala druge vladare, nego vladaoce iz narodne dinastije Pokojni Kralj Milan i Kralj Aleksandar, i ako su bui Vladaoci iz narodne dinastije, mi ipak imamo iskustva kolika su oni zloupotrebe u tome pogledu činili. Oni su svi radili, svi su mogli raditi, ali ništa nisu radili, što bi bilo dobro za zemlju u tome pogledu. Pokojni kralj Milan više je vodio računa, da osigura svoju dinastiju, nego: da osigura zemlju. Njemu je interes njegove kuće bio iznad interesa države i zemlje. Zašto se to ne bi moglo desiti i danas i sa nekim drugim Vladaocem, pa bio on iz narodne dinastije ili ne. Da se ne bi mogla desiti jedna' takva zloupotreba, baš u pitanjima koja bi mogla da dovedu sudbinu zemlje u pitanje, onda treba prepustiti to pravo sklapanja političkih sporazuma Narodnome Predstavništvu. Ja mislim da bi bila krupna greška ako bi se ovakva redakcija ovoga člana 53. primila. Predsednik dr. Momčila Ninčić: Ima reč g. Gjonović. Jovan Gjonović: Ja se potpuno slažem sa gosp. Divcem i mislim, ako ovim članom prepustimo pravo zaključivanja medjunarodnih ugovora Kralju, a bez odobrenja Narodne Skupštine mislim da se na taj način i narod i Narodna Skupština lišavaju jednog od naj elementarnijih, najjačih i najvećih prava; upravo mi bismo onda dozvolili njemu da može, ako nije savestan trgovati i prodati svoj narod, samo da bi zaštitio svoje interese. Mislim, da to ne treba učiniti. Može se reći, da je Parlamenat glomazno telo i da može imati bojazan da u njega ne dodju nenarodni i antidržavni elementi koji bi bili opasni, pod predpostavkom ako bi se Parlamentu saopštavali svi politički ugovori. Ali, gospo-

do, ne treba zaboraviti da i naš Parlamenat treba da dobije novinu, koju imaju svi Parlamenti u svima demokratskim zemljama, a to je Odbor za Spoljne Poslove. Učinite da bez odobrenja toga Odbora za Spoljne Poslove ne može biti zaključen ni jedan ugovor ni -sa Jednom spoljnom državom. Misiim, da bi bilo u interesu naše zemlje i njenoga napretka da se tako učini, a vi, gospodo, najzad odlučite kako hoćete. Predsednik dr. Momčilo Ninčić: Ima reč g. Živko Jovanovič. Živko Jovanovič: Naša je grupa protivu celog I. odeljka čl. 53. i to iz dva razloga: prvo, zato što se kaže da Kralj zaključuje ugovore sa tudjim državama, i drugo, zato što se kaže da za potvrdu čisto političkih sporazuma, ako nisu protivu Ustava nije potrebno ovlaštenje Narodnog Predstavništva. Mi smatramo da ni ugovore ostale vrste dakle i ne političke ugovore ne treba da zaključuje Kralj, več njih zaključuje odgovorna Vlada sa odobrenjem Skupštine. Ali gospodo, ako ipak ove ostale ugovore nepolitičke zaključuje Kralj sa odobrenjem Skupštine, političke ugovore više nego ma koje, pa nra ko ih zaključivao, treba da ih zaključuje sa odobrenjem Narodne Skupštine. Ako bi, gospodo, imalo da se jbira, koji bi ugovori imali da se zaključuju bez pristanka Narodne Skupštine, mi bismo pre pristali, da to budu trgovački ugovori, nego politički ugovori, a to, gospodo, iz prostog razloga što znamo da ma ko bio na čelu uprave ne. može dovesti toliko u opasnost zemlju zaključujući jedan trgovački ugovor, kao što može dovesti u opasnost zemlju zakjučujući jedan pogrešan i štetan i opasan politički „ugovor, i o tim ugovorima takve prirode koji suviše skupo mogu koštati i zemlju i narod više nego ma. koji, ima da rešava Narodno Predstavništvo. Pitanja o ratu i miru, pitanja o savezima i pitanja o svima političkim ugovorima koji danas u ovome Parlamentu mogu biti na' dnevnome redu, to su pitanja koja tangiraju najvitalnije interese naroda i cele zemlje, i s toga kazati za njih da nije potrebno odobrenje Narodnog Predstavništva znači da se ne traži odobrenje Narodnog Predstavništva za one ugovore koji su najvažniji. S toga naša grupa traži, da se u članu 53. unese: »Da ugovore sa stranim državama zaključuje Vlada po odobrenju Narodnog Predstavništva, pa bili oni .politički ili nepolitički, dakle za svaku vrstu ugovora«. Preds e dn i k đr. Momčilo Ninčić: Diskusija je zaključena, gospodo. Stavljam na glasanje ovaj predlog koji je sporazumno donet. Gospoda, koja su za taj predlog, .neka izvole sedeti, a gospoda, koja su protiv, neka izvole ustati. (Većina sedi). Većina sedi prema tome, gospodo, objavljujem da je ovaj član 53. po sporazumnoj redakciji primljen. Izvolite čuti član 54. Zamenik sekretara Ante Franić: (čita):