Rad ustavnog odbora Ustavotvorne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca : II. Debata u pojedinostima o Nacrtu Ustava

XIII. sedmica 18. februara 1921. godine

13

sto naravno, ker ozemlje, iz katerega je sestavljena današnja Slovenija, ni nikdar tvorilo one same velote, ampak so posamezne pokrajine živele svoje posebno upravno in gospodarsko življenje. Zato bi bilo primerno, če bi vzeli za grb Slovenije tisti grb, ki najbolj odgovarja preteklosti Slovenije, to je grb onih pokrajin, ki danes sestavljajo Slovenijo. To sta Kranjska in Štajerska. Ce bi mi vzeli za podlago slovanskega grba kranjski in štajerski grb, bi imeli nekak aliančni ali skombinirani grb, ki bi imel na oni strani enoglavega višnjevega orla na srebrnom (belem) polju (kranjski grb), na drugi strani pa na zelenom polju belega (srebrnega) panterja, ki bljuva ogenj (štajerski grb). Seveda pa bi bil, kakor rečeno, ta grb kombiniran in bi bilo treba posebne komisije heraldikov, da bi lepo heraldično izdelali. Pri tem grbu pa bi ne bilo vpoštevano Prekmurje in tisti del Koroške, ki spada k naši državi. Koroška kot taka žalibog ne pride več v poštev. Prekmurje pa je bilo vedno sestavni del Ogerske in ni imelo nikdar lastnega grba. Pri tem bi odpadli tudi grbi Goriške, Trsta im Istre. Vendar pa se zaradi tega ne smemo razburjati, ker ti kraji danas ne pripadajo k naši državi in bi iz zunanje političkih razlogov sploh ne bilo- pametno, da bi sprejeli ta grb v svoj državni grb; ker bi naša država s tem javno dokumentirala, da ne priznava rapalske pogodbe. Ce bi pa ta kombinirani grb ne prijal, bi bilo najpravilnejši in najbolj enostavno, če bi vzeli za podlago grba za Slovenijo oni grb, ki so ga nosili celjski grofje. Celjski grofje so bili namreč gospodarji skoro vsega ozemlja, ki pripada danes k Sloveniji. Imeli so tudi mnogo stikov s hrvaškim plemstvom, ter so bili v tesnih rodbinskih zvezah s srbskimi vladarji iz Bosne. Ko bi celjski grofje n,e bili izumrli, bi bili igrazli brez dvoma še veliko vlogo v naši zgodovini. Njih grb so bile tri zlate zvezde na modrem polju. Ko so celjski grofji izumrli, je prevzelo njihov grb mesto Celje. Tri zlate zvezde na modrem polju so danes faktično grb mesta Celja, ki je danes geografično središče Slovenije. Da se izognemo očitkom, da smo prevzeli grb enega mesta za celo Slovenijo, bi morda kazalo, da one tri zvezde (dve se nahajajo zgoraj, ena pa spodaj) napravilo mesto zlatih srebrne. Tako bi dobili za grb Slovenije tri srebrne zvezde (dve zgoraj in eno spodaj) na modrem polju. Tri zvezde bi značile naše narodno edinstvo ter bi nas spominjale na našo zgodovino. Tak grb bi tudi odgovarjal tudi heraldičnim zahtevam. Zato predlagam, da se določi v ustavi, da tvorijo grb Slovenije tri srebrne šesterokrake zvezde na modrem polju in da se odkloni tozadevni predlog v vladnem načrtu. Na ta način bi mi imeli v našem grbu najstarejša grba Srbije in (Hrvatske in kot grb Slovenije zgodovinski starodavni grb celjskih grofov. Tako bi nas spominjal naš skupni državni grb na dobo, ki smo živeli Srbi, Hrvatje in Slovenci kot Sloveni še skupno

življenje, spominjal bi nas na dobo naše slave in. našega trpljenja in na dobo oslobodjenja in ujedinjenja. Obenem naj bi nam. bil ta grb spomin, da dobima svobodoljubni in ponosni, kakor so bili nekdaj naši predniki, o katerih nam poroča zgodovinar Menander, da so odgovorili tujcem, ki so prišli k njim zahtevat davke im pokorščino. »Kdo izmed ljudi, ki jih grejejo solnčni,žarki, je tako ustvarjen, da bi mogel našo moč podvreči sebi? Mi smo navajeni, da vladamo nad drugima, a ne, da vladajo drugi nad nami«. Predsednik dr. Momčilo Ninčić: Ima reč gospodin poslanik dr. Laginja. , Dr. Matko Laginja: Poštovani odbore, mi od Narodnoga kluba, mislimo, da bi trebalo ovome nacrtu Ustava, kako mu god bude konačna redakcija, ipak dati jedan kratak posve kratak uvod, u kojem bi bilo konstatovano, da se sada, »sada« može značiti i 1. decembar 1918. ne mari ništa, ,sada kad smo prvi put sastavljeni kao narodno-pravi poslanici na temelju opšteg jednakog izbornog prava, da smo se ujedinili, oslobodili se tudjega gospodstva i da uslijed toga želeći jednu trajnu, jednu normu našemu narodu po kojoj će se vladati, želeći trajno jedan red, damo državi našoj i narodu našem ovaj Ustav. To nije, gospodo', naša originalna ideja, ideja jednoga t. zv. preambula, iliti jednoga uvoda u Ustav, pre §-a 1. došao je u (izražaj i od gospode, koja su stvarala, koja su sačinjavala komisiju, sazvanu od bivšeg ministra g. Protića, i koja je baš imala da sastavi jedan nacrt Ustava. Ja mislim jda ne treba da čitam taj uvod, dosta je da ga spomenem. Drugi jedan, koji je pokušao dati potpuno kodifikaciju našem Ustavu, poznati nam gospodin dr. Jo' sip Smodlaka, čiji je nacrt Ustava po mome sudu vrlo duhovit i mogao nam je poslužiti možda kao vrlo dobar i jedini temelj daljnjih naših raspravljanja, i on je kažem, predmetnuo jedan uvod toj svojoj pokušanoj kodifikaciji. I taj ucod glasi: g. predsednik neka bude tako dobar, da mi dozvoli, nije dug, da kažem. Predsednik dr. Momčilo Ninčić: Dozvoljavam, ali ja ću moliti g. .poslanika, da je ovo specijalna diskusija i da se drži specijalne debate. Dr. Matko Laginja: Pre početka teksta, koji nam je vlada predložila g. Smodlaka bi bio metnuo ovo: »Pošto se ,Srbi, Hrvati i Slovenci oslobodiše tudjega gospodstva i svojom slobodnom voljom ujediniše složno i dugotrajno stvoriše od prošle kraljevine Srbije i Crne Gore, od Bosne i Hercegovine od predjašnje kraljevine Hrvatske, Slavonije i Dalmacije i od ostalih jugoslavenskih zemalja bivše austrougarske, jednu nezavisnu jedinstvenu državu Jugoslavensku, oni joj po svojim narodnim predstavnicima u Narodnoj Skupštini sakupljenim, dadoše ovaj državni Ustav«. Kako rekoh, pred nama je već prije sastava našeg nacrta, nacrta, kojim je poznat pod imenom nacrta narodnog kluba, bila misao, da i mi primimo jedan takav uvod. Naš bi uvod glasio ovako: