Rad ustavnog odbora Ustavotvorne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca : II. Debata u pojedinostima o Nacrtu Ustava

XIV. sednica 19. februara 1921. godine.

Predsednik dr. Momčilo Ninčić: Molim gospodina govornika, da ne govori o Obznani, jer to nije na dnevnom redu. Dr. Sima Markovič: To je u najtešnjoj vezi sa dnevnim redom. Predsednik dr. Momčilo Ninčić: Sve može da se dovede u sklad sa dnevnim redom, kad se hoće da se diskusija sabotira. Dr. Sima Markovič: Ja protiv toga protestvujem, gospodine Predsedniče, da mi sabotiramo diskusiju. Mi smo za republiku protiv monarhije zbog toga, što je republikanski oblik vladavine onaj oblik vladavine, koji omogućava najčistiju klasnu borbu; ne zbog toga što üblažava klasnu borbu, nego zbog toga, što omogućava vodjenje najčistije klasne borbe. Republikanski oblik vladavine je u isto vreme onaj oblik vladavine, koji omogućava najpuniju vladavinu buržoazije kao klase. U jednoj republici buržoazija ne može da se krije iza Krune i monarhije kao što to inače vrlo često čini. Ona je ta, koja prima svu odgovornost za svoju djelatnost i za celokupna politiku, koja se u dotičnoj zemlji vodi. Kao što vidite, gospodo, razlika izmedju republike i monarhije s našeg komunističkog gledišta nije principijelna, nego graduelna. Republika ipak predstavlja jedan niz preimućstava nad monarhijom; i zbog toga smo mi za republiku a protiv monarhije. Kad je reč o obliku vladavine a ne mogu a da se ne osvrnem sa nekoliko reči na rešenje, koje je po.tom pitanju pružio nacrt Ustava Zemljoradničke stranke. Ja nalazim da je to rešenje vrlo interesantno, da zaslužuje naročitu pažnju, i da bi grupe koje potpomažu današnju vladu mogle odista vrlo mnogo da se pouče iz toga nacrta Ustava. Taj r acrt Ustava po celokupnoj svojoj strukturi nesumnjivo pokazuje, da je Zemljoradnička stranka jednim velikim delom raskrstila sa tradicijama kapitalističkog-buržoaskog društva, ih dosledna svome osnovnom principu lagane evolucije, ona još vrlo obazrivo korača u r.apred. U pitanju oblika vladavine ona teži jednom kompromisnem rešenju izmedju republike i monarhije. Ja mislim, da bi se taj sistem mogao nazvati Republikanska Monarhija, da se izrazim rečima jednoga od najvećih jugoslovena dr. Kreka. Toliko o prvom članu. Što se tiče samoga naziva naše države, gospodo, mi smo za to, da se ona zove Jugoslavija. I mi smo taj naziv upotrebili još na prvom kongresu naše partije, još početkom 1919. Naša se partija i u zemlji i van zemlje zove Komunistička Partija Jugoslavije. I u tom pogledu, za stvar narodnog jedinstva, naša Partija je učinila mnogo više nego one partije koje imaju danas smelosti da nas krste antidržavrim i anti,narodnim elementima. Što se tiče drugog člana, koji govori o grbu, ja o njemu neću da govorim i ako mi je Gospodin Ministar za Konstituantu tako velikodušno izjavio, da je voljan da nam izadje u susret ako bi tu imah reke

specijalne želje. Meni je žao da ne mogu G. Ministru da pružim ovoga puta prilike da pokaže svoju velikodušnost. (Smeh.) To je pitanje, gospodo, za nas sasvim indiferentno. Ali nije tako, gospodo, i sa trećim članom. Treći član nacrta Ustava Vlade g. Pašića degradira slovenački jezik, na jedan običan dijalekat snpsko-hrvatskog jezika. To nije tako, gospodo, i ja se bojim da vrlo mnogo od onih koji kažu da je tako nisu nikad bili u Sloveniji, ili bar nisu nikad imali prilike da razgovaraju sa radnicima i seljacima iz Slovenije. Ja sam, gospodo, imao prilike da se o tome uverim i govorim o tome najobjektivnije (Ministar Marko Trifković: Zar do sad niste bili objektivni.) Uvek sam bio objektivan i nanije a i sada. Ja sam imao prilike da za ovo dve i po godine proputujem ćelu Sloveniju, i ja vas mogu uveriti da to nije samo moje iskustvo, nego i svih nas Suha koji smo imali prilike da putujemo po Slovenačkoj, da se mi zadugo nismo mogli sa našim drugovima Slovencima da sporazumemo na slovenačkom, nego da smo morali vrlo često da govorimo nemački jezlik. (Ministar S. Pribićević: to je žalosno.) To nije žalosno, jer je to fakt, g. Pribićeviću. Ja sam u tom pogledu pravio i anketu, i to širu anketu. To je opšte iskustvo koje smo imali mi svi Srbi šumadinci koji smo dolazili u dodir sa drugovima iz Slovenačke. (Čuje se: meni se to nije desilo.) Može biti da se vama to nije desilo koji ste stalno imali veze sa Slovencima koji su ovde u Parlamentu i koji govore vrlo lepo srpski kao što je na pr. slučaj sa g. Kristanom i g. Vošnjakom i ostalima koji govore vrlo lepo srpski, ali nemojte vi po njima da cenite sve Slovence. Vi se varate ako po njima cenite i slovenački jezik. Slovenački jezik ni u kom slučaju nije bliži srpskom jeziku nego bugarski jezik. Šta više, ja tvrdim, da je za nas Šumadince bugarski jezik razumljiviji nego slovenački. To je opšte iskustvo, gospodo. Zašto bežite od jednoga fakta. On ne sadržava ničega strašnoga. (Svet. Pribićević: Prepustite to filolozima.) Da, da, ja sam konzultirao i filologe i nijedan srpski šoven nije se nikada usudio da bugarski jezik degradira na običan dialekat srpsko-hrvatski, a to gospoda centralisti, pristalice najpunijeg narodnog jedinstva, čine sa slovenačkim jezikom. Držim, da bi u tome pitanju bilo najbolje prihvatiti formulu, koja je izmeta u nacrtu Ustava Zemljoradničke stranke, gde je državni jezik srpskohrvatski ili slovenački. I ako se i može kazati da su srpski i hrvatski jedan jezik, to se izvesno ne može kazati za slovenački. Slovenački je jezik samostalan, literarni izradjen jezik, i ni u kom slučaju se ne može degradirati na običan dialekat srpsfco-hrvatsiki. Prema tome, gospodo, ponavljam, da je najbolja ona formula, koja je sadržina u nacrtu Ustava Zemljoradničke stranke, gde je državni jezik srpsko-hrvatski ili slovenački. Ima još jedna stvar. Ja sam u načelnoj debati istakao kao jedan o.