Rad ustavnog odbora Ustavotvorne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca : II. Debata u pojedinostima o Nacrtu Ustava

46

Stenografske beležke

& stupi na snagu, ni po ovoj odredbi proterivanja iz mesta u mesto ne bi moglo biti, ako zakon tu kaznu nije izrično predvideo. Pošto ovde ima tri do četiri izmene i pošto se bojim, da mi ovako, na brzu ruku, ne donesemo odluku, koja bi se do-cnije pokazala kao vrlo nezgodna za zakonodavca, koja ne bi i suviše, i onde, gde nije potrebno, vezivala ruke, ja bih se pridružio predlogu g. Divca, da, ako ćemo već odstupati od ove redakcije čl. 10., to učinimo sa razmišljanjem stvari, a ne ovako na pretrg i iznenadjenje. Ja, gospodo, naravno, kad govorim o iznenadjenju, ne mislim na predlog g. Avramovića, na predlog zemljoradničke stranke, jer taj predlog za mene nije nikakvo iznenadjenje. Ja sam taj predlog proučio i ja bih protiv toga njihovog predloga glasao, ali ja mislim na druge predloge, koji su se za tim čuli i koji su faktički jedno iznenadjenje. I ja bih se, radi savesnosti u glasanju, pridružio predlogu g. Divca, da mi glasanje o ovome predlogu odložimo, da bi se našla jedna redakcija, za koju ćemo moći glasati i biti sigurni, da ne ćemo time učiniti nešto, što će posle zakonodavcu vrlo mnogo da smeta, Dok je u pitanju jedan vrlo veliki princip, kao što je to, da se neko iz zemlje ne može izagnati, tu, gospodo, mi možemo da vežemo zakonodavcu ruke; ali kad pređjemo u detalje, u pitanje o tome, hoće li neko sedeti na ovome ili onome mestu, hoće li ovde biti pod policijskim nadzorom, jer je to interniranje, biti pod policijskim nadzorom, a vi znate, koliko je predvidjena ta kazna, o takvom detalju da rešavamo na brzu ruiku, ja mislim,, da je vrlo nezgodno, i ja bih molio, da se rešavanje po ovome članu odloži, da se predje na druge članove i da potražimo jednu definitivnu redakciju. Molim, da glasamo u idućoj sednici o ovome članu. Predsednik dr. Momčilo Ninčić: Ja ne bih bio zato, da se glasanje o ovome članku odloži, jer može kod svakoga člana da se traži odlaganje, i držim, da bi dovoljno bilo, da dam jednu pauzu od 5 minuta, da se gospoda o toj stvari sporazumeju. Nastaje odmor. Posle odmoraPredsednik dr. Momčilo Ninčić: Molim vas. gospodo, da nastavimo rad. Imamo ovde predlog g. dra. Markoviča, i ja mislim, da ga treba pročitati, jer će možda njim biti skraćena ova diskusija. Dr. Laza Markovič: Moj je predlog, da član 10. glasi ovako: »Ni jedan gradjanin ne može biti izagnan iz države. On.se ne može proterati u zemlji iz jednog mesta u drugo, ni zatočiti u jednom mestu, sem u slučajevima, koje je. zakon izrično predvideo,« I poslednja rečenica po pristanku g. Ministra: »Niko se ne može nasilno proterati iz svoga zavičajnog mesta bez sudske presude.« Ministar Pravde Marko Gjuričić: Primam ovaj predlog koji je izneo g. Laza Markovič, i mislim daje tim predlogom potpuno izvedeno obezbedjenje

lične slobode, koja je bila predmet ovoga člana i da gospoda imaju razloga, da za ovaj predlog glasaju. Predsednik dr. Momčilo Ninčić: Da li ostaje g. dr. Laginja pri svome predlogu? Dr- Matko Laginja: Pošto naš predlog Narodnog Kluba koinsidira sa predlogom g. Avramovića, to ja o ovom članu ne ću govoriti. Mih. Avramović: A za ovu drugu stvar? Ministar Pravde Marko Gjuričić: Tu ćemo stvar metnuti na drugo mesto. Mih. Avramović: Ali se u nacrtu vladinom nigde o toj stvari ne govori. ' Ministar Pravde Marko Gjuričić: Ako se nigde ne govori, mi ćemo videti, gde ćemo je staviti. Mih. Avramović: Ja bih molio, da se vodi računa o dvema stvarima. G. Markovič je govorio o skitnicama, dakle o ljudima, koji su nešto grešili i greše protiv društva, protiv reda u društvu, dok ja mislim na protiv, da je ovde reč o Ustavu o ispravnim gradjanima. Ja bih želeo-, gospodo, da mi ovde podvučemo ovu jednu stvar: da se ne sme ostaviti na volju vlastima, da one sve ljude podvrgnu pod rubriku »skitnica«, koji ne mogu sebi naći posao u jednom mestu. Mi imamo, gospodo, ovde stalnih prizora, kako se masa zdravih ljudi pred žandarima tera neznamo kuda. Mi ovde imamo jedan pečala primer, da vidimo, kako se masa mladih zdravih ljudi od žandarima tera neznam kud. Nekoliko puta sam pitao, zašto je to bilo-. Žandarm mi kaže: »Besposličari«.. Gospodo, to su mahom bednici iz siromašnih naših krajeva iz Dalmacije i Hercegovine. I ja bih želeo, da skrenem pažnju na taj takt, da se socijalnije postupa s- tim bednicima, koji su prinudjeni, da svoju radnu snagu predaju onde, gde misle, da nadju pazar za nju, da se socijalnije postupa s njima, a- ne da se podvrgavaju pod rubriku »skitnice« i pod rubriku, da ih žandarmi premeštaju iz mesta u mestoŠto se tiče skitnica, mi imamo dovoljno propisa u Krivičnome Zakonu o tome, kako se postupa sa njima. Po njima može državna vlast takve ljude da premešta. Država može da ga premesti iz Beograda u Požarevac ili iz Beograda u Mitroviču, ili tamo, gde ima kaznenih zavoda. »Kaznionica«, tamo, gde hoće, ali o njima ovde nije reč, nego je reč ovde, da se ne može čovek, koji ne može sebi da nadje rada, proterati iz jednog mesta u drugo. Zato bih molio, da se ovde đve stvari dele jedna od druge. . Predsednik dr. Momčilo Ninčić: Debata je po ovome članu. Ima dva predloga, koja ću pročitati. Da li gosp. Dulibić ostaje kod svoga^ predloga? (Odustajem.) Onda ima da se pročita član 10. po predlogu gospodina Laze Markoviča. Podpredsednik dr. Tomislav Tomljenovie: Čita redakciju čl. 10. po predlogu dra. Laze Markoviča. koji glasi: Član 10. (Druga i treća rečenica-) »On se ne može proteravati u zemlji iz jednoga mesta u drugo, ni zatočiti, u jednome mestu sem u slučajevima, koje je zakon izrično predvideo.«