Rad ustavnog odbora Ustavotvorne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca : III. Debata u pojedinostima o Nacrtu Ustava

148

Стенографске белешке

Мени је мило што се каже да то нико не тражи. Али то треба да кажу, не господа комунисте, пего баш они, од којих су нам федералистичке пројскте подносити. У осталом и господа са левице су зе изјаснила .за »федеративну совјетску републику«. (Сима Марковић: Ми смо говорили, да је вСаша совјетска Русија федералистички уређена). Ja бих из стенограских бележака мислим могао иавести прилично пасуса, у којима сте то тражили, јер ја сам то добро чуо. Али и нека и није било тако. Ја у овом питању не hy да се спорим са г, Си*мом Марковићем, јер се они у ствари за ово питање мало интересују. Њима је ово једно питање мало тактичко, а главно им је оно што he после доћи. (Сима Марковић потврђује). Него овде смо у питаЈву ми и друѓа господа, која нису за совјетски режим, и ако налазе сад да и у програму присталица совјетских има интересантних ствари. Дакле, ја сво говорим, због те друге господе. Дакле и у федзрализму предпоставља се да има више држава. Па, господо, ; Црна Гора се сама својом вољом учинила као држава, и ми сад ваљда треба да је васкрзавамо као државно 6nhe! Видите, зашто се ми на том терену тешко можемо срести. Онда нам je г. Дринковић казао: » Ви имате наш програм, па сеците, кажите нам, шта би могли примити од љега.« Та понуда не значи ништа, нето је питање и потреба, да нам г. Дринковић каже што би он видећи нас, који смо овде, и колико нас вма а при том не мислим на чисту аритметику, шта би он могао жртвовати, а шта бибмо ми могли пркмити, јер како ја могу знати, шта је он властан жртвовати од свога програма. Видите како стоје такви наши преговори. Ми овде радимо, али и то је једна од последице name историјске несреће док .ми овде .радимо, стоје политички центри груле г. Дринковића и иучке странке далеко од нас и од места и од самога ттосла који радимо, a господо и његови другови nehe да се примакну, него између љих и нас на ово] даљдни иду ti-оруке, искачу неспоразуми и не можемо знати што је! Господо, спомиње нам се: »Примите програм привредни и друштвени г. Радића, па за оно друге ћемо видети«. Ми међутим не знамо тај програм, ми истом треба да га добијемо овамо. (Др. Ши.мрак приговара). Видите ми смо имали, између осталих предлога у овом одбору лривредни програм земљорадничке странке, па смо разговарали, јер смо имали пред собом написан њихов програм, и господа земљорадници могу бити задовољни нашим поступањем, не само што смо с њима разговарали, него мислим да смо дбста што шта њихова примили, јер је много одговарало и нашим тежњама, па Сисмо исто тако разговарали и са представницима г. Радића, у колико се тога истога предмета тиче. Па ипак ви видлте, господо, да с њим не можемо разговарати. Њега нема. To je то одметање, а свако је одметање штетно, погибно, нарочито одметање, кад се брат од брата одмеће. Како ми можемо водити разговоре, кад не знамо те програме, а лосао треба свршавати? Ова. иста скупштина дала нам је рок, у. ком да ловерени нам посао свршимо 1 , од 4 дана, а пошто нам није био доста тај рок, ми смо утврдили други вов датум, и кад je сам г. Дринковић тражло да то буде' 5. априла. Па можемо дотле бити готови, a како ћемо путовати у Загреб ради слоразума са г. Радићем, јер он »не сме« доћи у Београд. (Приговори).

Ako треба да дадемо таоце, па да их дамо. Само нека он дође. (Прекидање). Ја говорим о правним материјалним тешкоћама и, готово немогућностима да разговарамо, а посао морамо свршити и не можемо чекати још једну нову Конституанту, па, да зато остане и даље ■овакав један у многОм погледу, хтео бих рећи у сваком погледу штетан начин владања, нарочито штетан за лолитично стање, за политичку слободу свих без разлике, а нарочито штетан за политичке слободе у самој Хрватској. И зато овом морамо свршавати. Мени je тешко, отворено да кажем што he се ово свршити на таки начин, да знатан део хрватскога народа не he бити задовољан тим свршетком. То дубоко жалим, али ипак долазим до тога закључка, да се посао мора' свршити. A кад се каже с разлогом, да he Хрвати бши незадовољни, додаје се, да he' и Словенци бити незадовољни. Да ли је то тако? Што се тиче Словенаца доиста има оних, који he бити незадовољни, доклегод не буде овамо пресађена она cpeha из зовјетске Русије. Али кад пребројимо колико има осталлх Словенаца, и оних, који he бити задовољни, и оних који не he бити задовољни, излази, да he бити више они задовољних, то се брзо видл, кад пребрзјимо словеначке посланике међу нама. (Уцадају у реч). Господо, ја сматрам, да не може блти две врсте народних представника, једних »лравих« а других »неправих« и да не можемо бити квалификовани да једни другима издајемо или одричемо те квалификације. Па hy онда прећи и на друге области на области у којима Хрвати живе, па опет не би изашло да he сви Хрвати бити незадовољни. Признајем, да he Хрвати у Хрватској бити незадовољли, и то већлм делом, али опет не сви. (др. С. МарковиХ: Не могу бити задовољни ни Срби у Босни и Херцеговини због решења аграрног питаља). Увек he на свету бити неко незадовољан. Биће незадовољан неко због маме, неко због тате, неко због heри, неко због стрине. Није сад у литању xohe ли свет бити задовољан решењем аграра, него овим делом вашега уставнога рада. У осталом, ја, гостдо, верујем, да je старије јутро од вечера, и да he Хрватски део народа у Хрватск.ој добро размислити о путу, којим je пошао, kao што се надам, да he и наши пријатељи и представници у Народном Клубу размислити, да ли треба да остану прп оном држању, које je г. Дринковић огласно, јер он казује нешто што треба врло озбиљно узетп у обзир. Он је ррије неколико дана споменуо, да када се скупи целокупно наше становништво у краљевинп онда he православних Срба бити доста мање него осталих. Ja сам јасно видио код г. Дринковића, кад нам то наглашује, да је то почетак једне тенденциј-е, као да се начини један општи савез, општи покрет и у томе покрету би била Хрватска центар за покрет протпву Срба. Ja се надам, да то не ће бити урађено и да he г. Дринковићу и Народвоме Клубу бити преча народна мисао него ли што друго, те.да г. Дринковић не he погазити народну Mucao, па ступити у везу са елементима, који могу бити наши добри грађани, али који не могу Хрвату бити пречи од оне браће п Срба и других soja не беже од овога система и од овакве државе, какву данас заснивамо. Јер ja мислим, да he се против тога евентуалнога покрета побунити сав наш народ без разлике, побуниће се сама крв, јер такве тголитичке не-