Rad ustavnog odbora Ustavotvorne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca : III. Debata u pojedinostima o Nacrtu Ustava

XXXVII- седнпца 22. марта 1921. годиие

157

данас треба и што ми тражимо данас ако се можемо да служимо нсторијском јединицом, оном јединицом, коју хоћемо да створимо према културним социјалнлм економским приликама, онда господо, ја не видим разлога, да се то разбија само ради тога, да народ може казати: ево видите, само радл тога да не остане оно што хоћемо да имамо,- ми ово „радимо n рушимо. Господо, ако ви избришете ових 700.000 ви ћете моћи да створите области или како пх ви то називате, онако како потреба лзискује итако ћете један велики део неповерења елиминирати. Ја сам чуо разговоре како области несмеју.бити велике у. нашој земљи јер нема комуникација л т. д. Па мп знамо, да смо спромашни, али ми не смемо тако дуго да оставлмо да то стање траје. То јс Једно. Друго. Ја мислим да се и ту ми не можемо држати само традицпја. Ако су области малО великс, онда ср неке агенде у лноглм случајевима логу лако да преместе од областп на среске котаре и тамо да се стварн ретпавају и народу онда неће требати да вде ћак у Загреб, кад у Слску може свршити своју ствар. Ја не видим да се овоме народу обезбеђује оно што му за самоуправу треба, што неминовно треба учинити с једне стране, докле са друге стране треба изгладити оне бојазни, које несумљиво постоје у многим круговима. Господо, ја не гледам тако црно n не ллсллм да сви они. који следују Радићу млсле сало о томе како да дрбегну од Београда л Срба. Али је једтто сигурно, господо, да се они боје. Загорски сељацл н лноги други љу.ди боје се онога што је неизвесно и они се впше боје тога, него онога што тачно знају, јер опасност, коју видило, ми ложело да отклонпмо. Оно што је сакрлвено што се тајно ради, то задаје највећи страх. Господо, и код нас, бар у неким деловима Оловеначке, али сигурно не у толикој иери као у Хрватској, има те бојазнп од хегемонпје, од великих пореза и шта ти ја знам од чега. Ja вам- кажем, господо, да ћете ви ту бојазан моћи одклоннти само тиме ако.у овако малим стварима изађете народд г у сусрет a то ноће бити на уштрб јединства и целога народа и неће требати да буде за векове. Јер, господо, ми данас стварамо један Устав који је земљи потребан и за који је крајље време да се донесе, али ипак зато немојте си уображаватн да се Устав ствара за векове. Менп се чини да ми живимо у време када се развитак врши много брже но штр се вршн у прошлости, и ми кемо за кратк-о време доживети лрилике, које he тражити нове уредбе, мл ћемо се наћл у нужди да тај Устав прерађујемо, да га надопуњујемо и темељно променлмо. (Чује се: Онда га прлмлте сад). Не могу примити оно што.ми реформе у будућностл. Ja, господо, не мисллм дуто говориги и ја сам канио поднети један овакав предлог. Ја сам зато да треба избацити ових 700.000 и ja бих се сложио са г. Аврамовлћем да се о свој .ствари посебице гласа, али после треће алинеје треба да се дода ово: »Свака област, срез л општлна блра своју скупштину по начелима ошптим лропорционалног изборног права. Овака од ових скупштина бира свој одбор са- председник-ом који управљају пословима самоуправлих јединица према посебним законлма«. (Чује се: Па тога има у члану 63. и -64.). Председник др. Момчило Нинчић: To имамо доцније. О томе се доцније све тачно говори. Етбин Кристан: Ја сам рекао да сам хтео да поднесем тај предлог и ja сам желео да то уђе у овај члан радл тога, што би то мени дало гаранције за области, срезове и општине.

Али молим вас ово се може прихватити али ; се после може онај члан који доцније долази одбацитl'l и шта онда бива? За обећање ja ништа не дајем. Мени. се ќазало, говорићете сутра, па сам изгубио. право на говор. Ја видим, да нема много раслол.ожења за ово, што ја говорим, али ја се слажем са ■г. дрбм,- Жерјавом; да се не гласа сада о овом лрелазном наређењу, него да се и о њему гласа на свршетку, кад се уопште буде гласало о прелазним каређењима. Председник др. Момчило Нинчић: Дискуоија је закључена. Треба да гласамо. Ја мислим, да гласање по предлогу г. Жерјава о члану 62., који he ући у текст Устава, буде одвојено од предлога, који he yhn у прелазно наређење. 0 предлогу г. Кристана, ја мислим да сада не гласамо. (Е: Кристан: Ја нисам ни поднио формалан предлог), Михајло Аврамовић: А шта је молим са мојим предлогом? Председник др. Момчило Нинчић: Ако се врими владин предлог, који he прво доћи на гласаље, онда ,је тим самим ваш предлог одбачен. Михајло Аврамовић: Онда ме сама влада тера да гласам против њеног предлбга. Председник др. Момчило Нинчић: Молим да чујете како’ овај члан гласи: »Члан 62. Управа ,у Краљевини врши ее по’ областима, срезовима и олштинама, Подела на области врши се законом тгрема природним, социјалним и економским лриликама. Једна област може имати највише 700.000 становннка. Две или више мањих области м-огу се спојнти у једну већу. Коначну одлуку о томе доносе обла-с-не скушптине дотичних области. Но и таква област не може имати више од 700.000 становника. На челу сваке области налази се велики жупан, кога поставља Краљ и који управља преко државних органа пословима државне управе у области. Прелазна наређења. Док се закбном не изврши подела на области, дотле he окрузи у Србији, Босни и Херцегзвини, Дрној Гори, Далмацији и Словешгји и жупаније у Хрватској са Славонијом и Војводини важити као области и вршити функцију области ■по овоме Уставу«. Ко је за то, да се овај члан прими овако, како je прочитан без прелазног наређења, нека изволи седети, а ко је противан, нека изволи устати. (Већина седи). Већина je седела, објављујем, да је овај члан примљен. Сад ћемо гласати о прелазном наређељу; Љуба Јовановић: Ja сам разумео да г. Жерјав предлаже, да ве. ово гласање одложи. Председник др. Момчило Нинчић: О.овоме је. било споразума међу групама, а ја молим да, се влада изјасни. Министар Просвете Светозар Прибићавик Влада је за то, да се сада гласа овде. Председник др. Момчило Нинчић: Ko je за то. да. се ово прелазно наређење прими, нека изволи седети, а ко je против нека изволи устати. (Већина седи). Објављујем, да je и ово прелазно наређење примљено већином гласова. Данашњу седницу. закључујем, а другу заказујем сутра у 9 часова пре подне. (Седница је закључена у 7 сати и 45 мнута по подне).