Rad ustavnog odbora Ustavotvorne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca : III. Debata u pojedinostima o Nacrtu Ustava

XXXVIII. седница 23. марта 1921. године

169

на ниво oprana за извршивање наредаба полицијске власти. То су били самоуправни органи у Србији до данас. a Јо ће бити по нашем Уставу сада и у читавој нашој земљп. Huje довољно да се ближе одредбе о урзђењу и надлежности општина и области уреде нарочитим законом. Принципе те надлежности п те самоуправе треба да унесете у Устав. Ви сте то до сада увијек одбијали и нема сумље да ћете и овога пута то одбити. Није довољно казати, да he се само о самоуправама градова донетп специјални закон. Ја не знам, зашто су села изузета п зашто се градовима даје један изузетан положај, ja ne знам, зашто he се за самоуправе градова донијети специјалан закон а за села не. Ми Комунисте као представници села и варопш одлучно протествујемо протпв тога, и ми тражимо, да се донесе специјалан закон за ошптинске самоулраве без обзира да ли су то сеоске или градске и да се уведе припцип широке самоуправе, за те општинске самоуправе. Према тому, господо, на основу свега овога, ми комуппоте гласаћемо и против овога члана 64. исто тако као што смо гласали и против члана 63., јер се нп у ком случајЈ’' не гарантује ни onaj мпнимум самоуправе, који је потребан натпем парзду. Председник др. Момчило Нинчић: Има реч г. Аврамовнћ. Михајло АврамовиЈп Xohy да говорим о двема тачкама из овог предлога имено о одељку другом, где go говори како he се бирати обласне скушптине и о оде.љку. који говори о обласном дјелокругу обласних скушптина. Мислим, господо, да са пупим правом овде могу да предложим, да се за бпрање усвоји принпип по заиимаљима. Кад сам тај принцип истакао овде и кад сам раније о љему говорио, кад је бпло речи о Народној Окупштини, онда су нека ročno да прнметила, како оем чисто привредпих, соппјалних, културних питаља има и друтих питања чисто политичке природе. за која се не би ж>гло иаћи довољпо духовне грађе. довољно духовпог материјала у појединим професпјама зато, што се ваљда може наћи можда впше те грађе у професионалнилг политичарима. Овде нпје тај случај, господо. Овде овим салгоуправшгм телима одређен je један делокруг, који се креће строго у границама содијалне, привредне културне, области, дакле креће се у грапицама оних области, где су баш поглавито и нарочито заинтересоване поједине професије и где су опе не само заинтересоване, него где би оне могле дати понајбољу духовну грађу, духовни материјал за изградњу свих уредаба и паредаба, noje he обласна управа издавати и примењиватн. Стога мислим, да тај једини разлог, који сам навео uporne бирања професијоналних представништва, овде отпада, те оам према томе слободан, неупуштајући се У детаљно образложење самог принцппа професиоиалног бирања, о коме сам прошлог пута дуго n ошпирно говорио. да вам овде предложим с пуио права, да тај принцип усвојимо у самом Уставу а пе да га оставнмо као што рече г. предлагач за закон. Ја мислим, господо, да га можемо усвојити са пупо лоуздања и са нимало страховаља. Тај приицип нема у себи ничега ревблуциожрног, напротив има у себи пуно и свега што је инструктивно. И ако би се господи чинило да би био склон, ако би усвојили тај принцип за цело Народно Представнпштво, мислим, да би било боље, да ставимо на про-

бу тај принцип, да га ми овде огледамо. Нема опасности од таквог екрперимента. Отога бих предложио, да се одмах каже у другом одељку да се бирање врши ошптим, једнаким, непосредпим, тајним гласаљем по приндипу сразмерности а по занимању. То је у другом одељку. У четвртом одељку где се вели: »закопзм he се уредити обласнп уредп по начелу да за исти делокрут пе могу биттт паралелни државпи и самоуправни уреди«, мени ово није довољтто јасно и ја бих молио г. предлагача, да овај свој део предлога мало блпже објасни или ако je могуће, да му се нађе згоднлја форма. Доиста стоји оно, што су господа узгред овде напоменула, дакле у овоме случају, ако би се оваква редакција усвојила, пфсључивала би једна функција другу, самоуправна државну. Јер има инжиљера самоуправпих и државпих, има лекара самоуправних и државнпх, пма сем њих и других слпчнпх oprana. Ако се о томе замишља, онда би оваква редакција блла посве неразумљива и тте би се могла овако како је предложена примити. Зато бих молио г. предлагача, да мало боље објаспи овај предлог или потражи другу редакцију, другу форму. Сама реч »уреди« нпје довољпо јасна и популарна, да би била довољна да објасни саму ствар. Председник др. Момчило Нинчи!,: Има реч г. ТТавле Апђелић. Павле Анћелић: Ja сам хтео да кажем само то, да је предлоѓ г. Жерјава гори- од овога што је влада поднела и зато што је овај предлог, који је влада поднела, много бољи, молим, да се прво о љему репги. па тек после да се узме у претрес и решаваље допуна, коју хоће г. Жерјав. У овоме владипом предлогу могле би се само изоставити речп у овоме трећем пасусу: »из своје средипе«, да гласи овако: »Обласне скупштппе бирају обласпе одборе, који су изврппш органи обласних самоутграва« а то задовољава и захтев г. Аврамрвића. To je, да обласне скушптине могу дзабрати стручне људе у извршни одбор, који ће извргаити оно, што треба да се уради. Јер, господо, ако остане овако: »из своје средиие« а не да се празо, да у обласне скушптиие уђу људи и по тгрзфзеијв. онда тај одбор не he бити стручни и не ће бити v могућности. да изврши оно што треба и што му је обласна самоуправа ставила у дужност. Ако се дакле ќзоставе само ове три речи »из своје сре.дпте«, онда ће законодавцу бити одвешене руке да може ако то потреба захтева, бирати у своје облазне одборе као изввшне органе и оне људе, који по својој струди знају и умеју то да изврше. Даасле такве би могле бити самоуправе, a не ако уђу само тголитички ђилкопш. као што je то до сада било. да yi)v људи. који не знају да се окрену и знају само да агитују и да буду изабрани у обласним скуплтинама. Још би требало додати- у последљем ставу, где стОји »окружне и обласне« овај додатак и »све же«, јед смо ваније додали, да су и свезови самзуlтраве и на тај начин би се више оставиле одрешене руке заковѓодавпу, да може.на темељу тгвавитте и чатгретка развијати све оно што је корисно за обчазти и самоутграве. То је што сам имао да кажем. Пведседник др. Момчило Нинчијѕ: Има реч г. Етбин Кристан. Етбин Кристан: Господо, да ја припадам којој владаној странди пошто сам додуше веома нсподесан (Др. Л. Марковић: Били сте једном у вла22