Rad ustavnog odbora Ustavotvorne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca : III. Debata u pojedinostima o Nacrtu Ustava

172

Отенографске белешке

довати. Државни савет је дужан да поднесе у р-оку од месец дана своје решење«. Тода, госпрдје, кај па бо потем, ако државни свет в року енега месеца не пода своје одлочбз? Потем придемо до тега, да бодо наше скупшчине, правзаправ наши посветовални органи, на кар сте јих дегредирали, склепале уредбе, im те уредбе бсдо лежале лето, 2 лети ин 3 'лета в Белграду. То значи, да је все дело областне скушпчине на та начин постало илузорно. Оамо в енем случају је верјетно, да бодо уредбе областне скушпчине стопиле в вељаво: кадар бо намреч областна скушпчпна по своји вечини припадала IIGTII странки, ки je на влади в цетттруму. Г> всакем другем случају па, че бо скупшчина припддала по своји вечини странки, ки не бо владала в Бзлграду, је все.дело областне скушпчине нополнома илузорично. То помени тореј, да бомо имели- облазтне скушпчине само такрат, кадар бомо имеле исто вечтпто какор централна влада, в другем случају јих па снлох не бомо имели. Кајти че бодо туди деловале, бо все остало само на папирју. Зато бп јаз предлагал, ако нај сплох кај предлагам к тему члену, да се в члену 65. чрта в обех случајих доставек: »да вредја опште државне интересе« тгн да се достави, да се има уредба обла®не скушпчине прогласити за вељавно, че државни свет в теку месеца дни не реши притожбе областнзга начелника. Председник др. Момчило Нинчић: Има реч г. Министар за Конституанту. Министар за Конституанту Марко Трифковић: Ja незнам зашто се г. Госар окомио на ту одредбу где стоји, да ве та одлука. обласне скупштине може задржати од публиковаља, изврптеља, ако би вређала ошпте државне интересе. Г. Госар xohe петачно да престави целу ствар и изгледа ми, да се неискрено узбуђује и љути, кад каже, да намесник задржава и да је онда одредба пропала. Кад оам му ја онако фамилијарно добацио, да то има да иде па решење Државном Савету, г. Госар опет неиѕкрено вели: знам, али Државни Савет има ту ствар да т>еши. a не стоји ншпта ако он не реши и онда ће те Уредбе наших обласних Скупштина седети у Београду, он нарочито наглашава у Београду, шест месеци и годину дана. (Ј. Шимрак: Ако је дгржавни Савет v Загребу, онда he то бити у Загребу). Е видите. г. Шимраче, онда није било потребно говорити, да he то бити у Београду. (Ј. Шимрак: Кад би то решавао Касациони Суд, онда би било у За-ч гребу. Др. В. Вељковић: Иије главно, где he бити у Београду или Загребу). Ja, г. Вељковићу, хоћу ca своје стране да подвччем оно што јег. Госар са своје стране подвуко. Г. Госар нарочито истиче, као да je у деломе члану врло важно то : што he ово у Београду стајати шест месеци или годину дана, ја мислим, кад -овде нема ништа о Београду да се говори, да је било излишно нарочито истицати и нодвлачити реч Београд. Толико о томе. Он каже, да he стајати шест месеци и годину дана. Hehe бити ни шест месеци, ни годину дана, ни три месеца, ни два месеца. Кад тамо стоји, да је Државни Савет дужан да. реши у року од месец дала онда је, ако г. Госар мисли, да то ништа не значи, да та уставна одредба нема вредности, г. Госар имао само да предложи допуну као што је доцније то и урадио, и онда, у место љутње и жестине, ја бих устао као сад што сам устао и рекао, да ја у име Владе примам допуну, да he ако Државни Са.вет у

року од месец дана не донесе одлуку no томе peiueњу, Обласни Одбор имати права, да публикује уредбу и онда би се лепо разишли да се не љутимо ни оп ни ја. Председник др. Момчило Нинчић: Има реч г. Сима Марковић. Др. Сима После ове концесије, коју је учинио Министар Правде, ја морам да кажем, да је у овом члану 65. реакционарно схватање самоуправе, које је добило израза и у ранијим члаизвима, ипак доствтло свој врхунад. Јер пре свега и после ове концесије, коју је Министар био љубазан да ов.че учини, остаје једно врло велико право обласнж начелнику, које се њему с обзиром на то, што лије биран од обласне скутпптине него наметнут, постављен озго, ни у ком случају не може дати. Кад би "'бласни начелник био биран од стране обласне скутгагтине, кад би постојао референдум, онда би се такво једно право вета таквом обласном лачелнику могло дати у духу демократије. Али једноме обласном начелнику, који нема никакве везе са изборима за обласну скупштину, који није изабран од народа, који је постављен озго, таквом једном начелнику овако једно велико ттраво. нарочито овако једно елжгично право, као штомудајеовајчлан6s.,неможесени у ком случају дати. Господа предговорници већ зу врло добро истакли, да je овакав један израз »вређа опште државне интересе« врло еластичан и да даје маха најразнороднијим злоупотребама од странедржавних власти. Врло је карактеристично за данашљи режим, да он за заштиту државних интереса онако како их он схвата, не на.лази довољно гаранцнје ни у цримени закона ни у примени Устава, него је тражи ван закона и ван Устава кроз неке своје параграфе. Па који су то параграфи? То су »Обзнане«. Нч Уставни закотги не вреде у овој земљи ништа, Обзнане су ваша снага и втт мислите да се помоћу љих сдрж.ите на власти. Али не ћете дуго. (Минизтар заКонститчанту Марко Трифковић: Докле, госпздине Симо?) Видићемо докле. Ја само констатујем тенденвдтју овога ограничења. Вама није довољпо, да се позовете на Устав, вама нису довољни тги закони ове землље, ви ии v њима не можете да нађете оио, што вама треба. Шта вам значи ово:' »вређа државне интересе«? Чиме ћете то регулисати? »Обзнаном« Втт сте то већ показали, и ми о томе имамо великог шжуства о вашем демократвзму. Ми ж.ивимо у режнму уредаба и овај ће режнм ттмати на себи жиг срамоте, жиг. да је један од најодврагниргк режима, који су икада у овој земљи постојали. Алч вама и то није довољно. Потребно је, да. дух »Обзнане« уфе и у овај Устав. Ми најодлучније тгрсле'Ствчјемо противу ове бдредбе, која отвара широм врата најстрашнијим злоупотребама на штету испгнске народне самоуправе. Кад се да обласном начелнкку право, да он може задржати од проглашења уредбу, која је по сви-. ма прописима донета у једној обласној скутплтини. seh самим тим даје се маха најразноврснијој злоугготреби од стране дотичнога начелника. Ми у Србији имамо довољно искуства о тим злоупотребама. Ако je један начелник радикал или демократа, он де на све могуће начине гледати да одауке комуннлтичког одбора задржи од извршења илн пх суспендује п на тај начинсесаботирарадкомунистичкихошптинских управа у овој земљи, у којој постоји Устав. који је болји од овога, у коме нттје било одредаба овога карактера Обзнане,