Rad ustavnog odbora Ustavotvorne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca : III. Debata u pojedinostima o Nacrtu Ustava

176

Стеиографске белешке

haj, да су они једно са оним срезом и ошптином, у којој живе. Они he држати, да су некакви команданти u да треба.полицијски вребати и чекати нрилику na да пођу на посао. Зато бих, господо, ја ирепоручио, да промислите пре но што стварате такве опасне ствари и да се оканете овакве опасности, за коју he плаћати народ, a за коју ћете најзад платити и ви у вашој партији и ваши политички интерози. Преседник др. Момчило Нинчић: Има реч г. Живко Јовановић. Живко Јовановић: У Уставу, који се већ 50 дана гради има свакојаких чланова, има и чијто реакционарних и префарбаних реакционарних. Ово је једна од перли реакционарних, ово је једна сд перли апсолутизма и централизације, чиста перла чисте централизације. И мене збиља чуди да јс неко од господе, кад сам прекјуче поменуо да се уводи централизација, могао да протествује и пита: где имате централизацију. Ево је, господо, овде, чисте у своме најчистијем облику. Ви имате овде скупштину по имену, али обласну скупштину, која у ствари атрибуције једне скушптине нема. Јер, ви кажете да обл. има права издавати обласне уредбе итд. Али кад се то право у другој алинеји своди у границе налажења једног агента ценгралне власти, који може да каже: прима се та одредба и уредба, ако не вређа државне интересе, инда у отвари прва алинбја по правилу треба да гласи; Обласна, скушптина нема права издавати обдасне уредбе до онда кад државни централни агент нађе да она не вређа државне интересе. (Чује се: То је комесар). Онда имате овде у ствари једнога ксмесара и кроз његаВаскрб средњевековних и апсолутистичких државних разлога. Јер право начелника, централ. органа, да испитује да ли одлуке обласне скупштине вређају државне интересе, је оно исто што је било право у свим централнстичким и апсолутистичким државама, да се у име т. зв. државног разлога натура само оно, што xohe Влада и одбадује све оно што Влада неће. Ja незнам, да ли he г. Министар за Конституанту, који није овде, примити предлог иввесне господе, да се ова реченица избаци. За сада она је још увек предлог владин и, ако би се задржала, 9лл би била најпунији доказ за нашу тезу: да самоу-

праве no овом Уставу нема. Ова одредба убија еамоуправу у главу. A кад те самоуправе нема, кад ’ieло, које je од свих самоуправних уставова најважniije и најшире, a то je обласна скушптипа, кад ono нема самоулраве, онда те самоулраве уошпте нема, у тЈЛико upe кад узмемо у обзир остахе oprane самоуправне. Ha тај начид члан 65. свима онима, који тврде, да се самоуправа no овом Уставу не уводи влада даје најбољи и најјачи доказ о томе. Члан 65. показује какве je врсте централизам, који се уводи у овој земљи. Уз то, ако се on ne допуни реченицом, да je Државни Савет дужан донети своју одлуку најдаље у року од месец дана, онда имамо и na завршетку обезбеђено право централној улрави, да саботира одлуке самоуправних тела. И онима, еоји знају да ни самоуправна тела ни начелник нису апстракције, него да je начелник у ствари екслонент владе, централне власти % партије, која je у влади, свима тима je јасно, да се од владе посгављени, од народа неизабрани централни opran, начелмик, у ствари јавља ne као надзорник него као уништавадац самоулраве. Из свих тих разлога ми имамо још једанпут, a то није ни лрви a не he бити ни последњи дут, имамо дакле и сувише разлога да констатујемо, да крај свих одредаба, крај свих вештачких перја, која су се унела да префарбају овај Услав, да маскирају апсолутистички централистички и реакциоларни Устав, да крај свих тих префарбаваља има ипак неколико основних ствари, које јасно показују шта je у основиовогаУставаикојенасовдеи нагоне да противу н>ега гласамо. Председник др. Момчило Нинчић: Дискусија о овом члану je закључена. Да би се утврдила дефинитивна редакција чл. 64. и 65., о којима he се сада гласати, ja прекидам седницу за неколико .минута. (После одмора). Председник др. Момчило Нинчић: Молим вас, господо, пошто пије постигиут споразум о стишзацији ових члалова, a знамо да се многа господа журе да ради празника иду својим кућама, то даншгњу седницу закључујем, a другу заказујем за идући четвртак 31. о. мј. у 9 часова пре подне. Оној господи, која иду кућама за свете лразнике, желим да их пријатно проведу. (Седница закључена у 5.15 часова).

XL СЕДНИЦА

УСТАВНОГОДБОРА УСТАВОТВОРНЕ СКУПШТИНЕ КРАЉЕВИНЕ СРБА, ХРВАТА И СЛОВЕНАЦА држана 31. марта 1921. године у Београду.

Председавао Председник др. Момчило Нинчић. Секретар Милан Бошковић. (Почетак у 9 и пол чаоова.) Председник др. Момчило Нинчић: Отварам данашњу седнкцу. Ми смо прошлога пута зак.ључили дискузију о члану 64. и 65. Остало je само да се дефинитивна редакција у ужем одбору слоразумно утврди. _Изволите чути како je та редакција у ужем Одбору

свршена. To he г. Министар за Конституанту објаснити. Министар за Конституанту Марко Трифковић: Господо, код члана 65. овде у Уставном Одбору naje су нарочито примедбе на ову одредбу у другом одељку члана 65., у коме се велл, да he обласни начелник моћи задржати уредбе од. проглашеља, sa које налази, да су противне уставу л законима, или да вређају опште државне интересе. Посланици, ко-. ји су говорили о овом члану, налазили су да je ово: