Rad ustavnog odbora Ustavotvorne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca : III. Debata u pojedinostima o Nacrtu Ustava

XL. седнлца 31. марта 1921. године.

183

Председник др. Момчило Нинчић: Има реч г. Др. Јанко Шимрак. Др. Јанко Шимрак: Ja hy, господо, малс критиковати овај члан, који говори о Државном Савету. Ja не ћу у своме говору бити тако жесток, како ми лредбацује г. Министар за Конституанту. Ја бих морао констатовати, да г. Министар за Консшту■анту има јачлх израза, него ми са стране опозиције. Г. Министар за Конституанту г. Трифковић има у своме говору тако јаких израза, да је г. Љуба Јовановлћ на једној оД пређашњих седница био принуђен Да. каже г. Трифковићу, да није згодно, да се он као Министар за Конституашу овако узрујава. Демократски је приндип, господо, овако изражен: Краљ краљује или царује, а иарод влада. Ја мислим, пошто је то демократски лринцип, који данас важи у читавоме свету, онда овај први став члана 69. не може никако остати. Господо, Државни Савет има готово најважније функције у држави, онј је ла.јвиши управни суд, а по другој 'тачки чл. •69. Државшх Савет је врховни орган државне управе, он врши надзор над свима управним телима. И сад ако овака највиша државна институција буде бирана на један бирократски начин, разуме се, да не he одговарати задаћи, која му је постављена. Ми знадемо, господо, да се око двора Краљевога купе људи, који не само не he добро Краљу него не ће добро ни држави. Тп људи називају се дворска камарила. Адо ми унесемо у Устав, да Гl Ќраљ има лраво да дредлаже људе, које ћемо бирати у Државни Савет, онда значи, да he влада предложити такве људе за државне саветнике, који знаду око двора се улагивати. То је гослодо, оно што ми не можемо лрихватитл. Ако хоћемо демократију, онда нека се лостави, да државне саветнике, као највише функционаре бира Скупштина из своје средине, нека cei државни саветвици бирају пропорцијонално или сразмерна гласању, и ја се у томе смислу иотлуво придружујем ономе што је казао г. Кристан, и још један члал уставног Одбора, да је бирање државних саветника по овоме члану један апсурдум, да то значи дрмати темеље демократије. Друга је ствар што се тиче предлога г. Вујичића. Он је казао овако: Да у Државном Савету прво мора бити две трећлне правника, друго да морају имати 10 година државве службе као бирократе и -треће да државли саветници морају имати факултетску слрему. Овај лредлог г. Вујичлћа само погоршава Владин нацрт. односно погоршава члан 69. по предлогу владилом. Ви видите господо, да Државни Савет не he имати да решава само чисто правне ствари, него he он имати да решава све оно, штр задире у читав живот и он he имати да се бавл економским и социјалним питањима, а особито кад дајете државном савету право надзора над еамоуправама. И сада, госјгодо, ви пошљете једноѓа параграфаша, једнога фишкала, једнага адвоката у самоуправе, којима сте ви дали право деловаља на социјалним и економским питањима, тај човек, којл није видео ћулрије и није никад чуо за регулације река, нити зна што о социјалним реформама, такав he човек онда вршити надзор над самсн управама и он he вам решавати о таквим стварима. Ја вас молим, господо, да се у овоме члану 69. не предвиђа надзор самоуправа у рукама бирократије и адвоката. Зашто баш тражити, да један државни саветник мора имати 10 година државне службе. Ми имамо ваздан радничких и сељачких

литања. Зашто један раднлк и један сељак неби дошао у државни савет, ако је он добро наображен човек и ако није имао прилике да иде у школу. Зашто не би у Државноме Савету седео један наображони сељак или зашто тамо не би седео и један наображени радник? (Глас: Зар и они?) Некоме овде изгледа, да је неозбиљно ово што ја сада говорим, али ако хсЉете да добро решите сељачко и радничко питање, .онда не видим разлога зашто тамо ле би могао седети и један сељак или један радник, зашто да се то ограничи само на људе, који имају факултетску спрему. Ми имамо доста познатих раденика на социјално-економском пољу, који три лута и пет пута боље знају и разумеј.у многа државна плтања, него ли многи, који има;у факултетску спрему а имају свега фили цилиндер на глави и фину марамицу, руб ац у џепу. Немојмо заводити овај бирократизам, него нека остане овај члан онако, као што је био предложек у старом владином предлогу. Има овде још једна ствар Овде се каже, да еаветник мора отићи у пензију кад наврши 70 годлна. службе. Немојмо да одређујемо ово време. Ја мислим, да је врло незгодно стављати у Устав или у закон, да оли одређују кад човек престане бити ламетан. Има људи, који постају бедастим још у 40 години или у 50 својој годинл, као што их има који и после навршене 70 године могу бдти лотлуло свежи и употребљиви за рад. Ja мисллм, да he се и у нашој младој Југославији наћи довољно људи, ќоји he и после своје 70 године бити потпуно достојни, да буду чланови Државнога Савета, па стога налазим, да овој одредби овде нема места. Цредседник др. Момчило Нинчић: Има реч г. Госар. Посланец др. Андреј Госар: Једен првих принципов модерне државне уредбе је, да се лочл управа од содства. Содство ин управа ста две функцији ене лн исте државне области, катере морајо извршевати посебнн органи. То имамо туди в вашл државл изведено ин бо потем начрту уставе доследно изпѕљано до задље највлшје инсталде. Ту па ста по члену 69. обе функцији поверјзни енему ин истему органу. Државни савет нај врши по тем члену највишје администрат-ивно содство, об енем па нај бо туди највишји орган државне управе. Точка 2. налага намреч државнему савету дслжност, да решава о актима управне природе за које је потребно његово одобрење ло нарочитим законима ин точка 3. прави, да врши државни савет надзорно област над самоуправними единицами по одредбах закона. Мени се зди, да на та начин онемогучујемо,да би државни савет вршил своје функције таво, какор од њега причакујемо, озирома какор би јих по влоги, ки се му даје морал вршити. Згодило се бо намреч, да бо вечина чланов државнега савета способна - рецимо за извршевање содства не па туди за извршевање управе али па наробе. Зато пополнома притрјујем тему, кар је повдарјал товариш др. Шимрак, да бо на та начин слабо ено али друго. Али содство, али па управно надзорство, ки нај би га вршил државни савет. По мојем мњењу је треба ти две точки излочити. Какор при нижјих инстанцах тако нај се уреди туди при највишји. Државнему савету нај се повери само содство. врховно управно надзорзтво нај па извршујејо други факторји.