Rad ustavnog odbora Ustavotvorne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca : IV. Debata u pojedinostima o nacrtu Ustava i o amandmanima

Stenografske beleške

121

sam da se naročito sastav vojnog suda promeni iz osnova jer ovakav kakav je bio predvidjen ovde, ostaje pod uticajem Ministra Vojnog, ostaje pod uticajem političkih ljudi i predpostavljenih komandanata. Iz iskustva znamo bio sam i ja pred vojnim sudom i poznato mi je da se iz Komandi i Ministarstva naredjivalo sudijama kako treba da sude. Po ovoj stvari ja imam užase tri o-enerala svedoka, da se naredjivalo ovako da se sudi. Zbog toga što jedan sudija koji je meni sudio, što nije poslušao naredbu, depešom je iz suda isteran, jednog potpukovnika koji takodje nije poslušao naiedbu, odpuStio je Komandant depešom i premešten je u drugu varoš. Zbog ovih i sličnih slučajeva ja molim Ustavni Odbor da se ustanovi stalni vojni sud. Nemože se reći da će sudije ovako izabrane biti manje patriote nego sudije koje se po naredbi Ministarstva Vojnog postavljaju. Jer, ove sudije ovako izabrane koji budu stalni, oni će suditi po zakonu i oni će biti patriote p jšto’će biti vojni stručnjaci i od generalštaba birani, koji će zaista umeti zaštititi vojnički ugled i vojnu disciplinu u svakom pogledu. Ako bude ostalo ovako, kako je ovde predvidjeno, ostaviće se maha, da se i dalje Ministar Vojni odnosno starija predpostavljena komanda meša u radnje vojnih sudova, a to će biti štetno i po ugled sudova i po ugled vojske. Ako se usvoji ovaj moj predlog, onda će vojni sudovi doći na onu visinu, na kojoj su pre rata stajali naši gradjanski sudovi. Ako vojni sudovi i nadalje ostaju pod uticajem Ministra Vojnog i predpostavljenih komandi, ostaće kao što je i do sada bilo. Ja s toga molim Ustavni odbor, da ovaj moj predlog primi. Predsednik D-r M. Ninčić: Ima reč gospodin izvestilac. Izvestilac D-r Laza Markovič : Gospodo, ja mogu da vas podsetim na ono što smo svi konstatovali u ustavnom odboru i što zna gospodin Andjelić, da je sviju nas jednodušna želja, da se izvrši reforma vojnog sudstva. U koliko može da se Ustavom to izvrši, član 120. je otišao sasvim dovoljno na susret ovoj našoj težnji i predvidjena je stalnost sudova, predvidjeno je, da presude vojnih sudova rasmatra u poslednjoj instanciji gradjanski Kasacioni Sud, a predvidjeno je i to, da će se zakonom regulisati i pitanje stalnosti vojnih sudija. Pitanje, kako će se postavljati sudije i koje će kvalifikacije oni morati imati, to je ostavljeno redovnoj zakonodavnoj vlasti, jer to pitanje ne može Ustav rešiti. (Andjelić: Kako može za gradjanske sudove?) Ni tamo nije predvidjeno, ko može biti sudija. Prema tome predlog gospodina Andjelića u suštini mi svi odobravamo, samo taj predlog nije za Ustav. Ustav je predvideo sve potrebne garantije i ja ne mogu zamisliti jedan Ustav, koji će raspravljati pitanje, kako će se postavljati vojne sudije. Toga nigde nema. Predsednik D-r M, Ninčić: Pošto se niko ne javlja za reč, stavljam ovaj predlog na glasanje. Gospoda koja su za to, da se ovaj predlog primi, neka izvole ustati, a koja su protiv neka izvole sedeti. (Ustaje manjina). Objavljujem da je ovaj predlog odbačen. Ima reč gospodin Ministar Vojni. Ministar Vojni i Mornarice Djeneral Stevan Hadžič: Ja bih molio Ustavni Odbor, da u čl. 121. primi jedan dodatak tako, da bi taj član ovako glasio sa dodatkom (čita): „Krivice koje učini gradjanin u društvu s vojnikom sudiće gradjanski sudovi, a za vreme rata vojni sudovi**. Ja taj predlog opravdavam time, što za vreme rata sve one krivice, koje se učine na onom prostoru, gde se vrše same operacije, treba da se brzo rešavaju. Inače ako bi se ovako ostavilo, da i za vreme rata gradjanski Stenografske beleške

sudovi rešavaju te krivice, onda bi se dogodilo, da bi izašle ispod uprave vojnih vlasti i bilo bi vrlo rdjavih posledica u izvesnim prilikama, gde treba da se brzo radi. S toga razloga molim, jer nalazim za potrebno, da krivice onih gradjanskih lica, koje u društvu sa vojnicima počine, ta lica na onom prostoru gde se vrše vojne operaciie, za vreme rab sude vojni sudovi. Predsednik D-r М» Ninčić: Pošto se niko ne javlja za rec, stavljam na glasanje ovaj predlog. Gospoda, koja su zato da se ovaj predlog primi neka izvole sedeti, a koja su protiv, neka izvole ustati. (Ustuje manjina). Objavljujem da je ovaj predlog primljen većinom glasova. Sad ćemo preći na odeljak XII „izmene u Ustavu'*. Ima reč gospodin izvestilac. Izvestilac D-r L. Markovič: Kod ovoga odeljka postoji predlog socijal-demokratskog kluba, da se u čl. 125. izbace reči „sa Kra’iem." Predsednik D-r M. .Ninčić: Pošto se niko ne javlja za reč, stavljam ovaj prodlog na glasanje. Gospoda koja su zato da se ovaj predlog primi neka izvole ustati, a koja su protiv neka izvole sedeti. (Ustaje manjina). Objavljujem, da je ovaj predlog odbačen. Izvestilac D-r L. Markovič: Kod čl. 126. postoji predlog socijal-d mokratskog kluba koji glasi (čita): „Predlog, da se u Ustavu to izmeni ili dopuni, može učiniti Vlada, Narodna Skupština ili narod u smislu uredaba o referendumu. U takvom predlogu moraju se izrekom imenovati sve tačke Ustava, koje bi se imale izmeniti ili dopuniti. Ako je predlog učinila vlada ili ako je pravovaljano iznesen narodnom inicijativom on će se saopštiti Narodnoj Skupštini, pa će se onda Narodna Skupština odmah raspustiti i sazvati nova najdalje za tri meseca. Ako je takav predlog potekao od Narodne Skupštine, o njemu se геѕата na način predvidjen za rešavanje zakonskih predloga većinom glasova u prisutnosti od 3 / 5 sviju poslanika. Kad predlog na taj način bude usvojen, Narodna Skupština će se raspustiti, a nova sazvaće se najdalje u roku od četiri meseca od dana kada je predlog usvojen. I u jednom i u drugom slučaju Narodna Skupština može rešavati samo o onim izmenama i dopunama Ustava, koje sadrži predlog na osnovu kojeg je ona sazvana. Narodna Skupština donosi odluke većinom od polovine više jedan od ukupnog broja svojih članova. Ako traži 100.000 državljana sa aktivnim pravom glasa referendum o izmeni Ustava, pitanje mora da se iznese narodu na glasanje.** Izvestilac D-r Laza Markovič: Uz ovaj predlog gospoda predlagači su stavili ovu rečenicu: „Predložena izmena tako je jasna, da je sama sobom obrazložena.** Pošto nema obrazloženja, ovaj se amandman ima odbaciti, i prema tome mi rešavamo o samom materijalnom pitanju. Predsednik D-r M. Ninčić: Mi ga možemo odbaciti s formalnog razloga, ali ipak predlažem da rešavamo. Ja ću staviti na glasanje ovaj amandman. Gospoda koja su zato da se on primi neka izvole ustati. (Manjina ustaje). Objavljujem da je ovaj amandman odbačen. Izvestilac D r L. Markovič: Kod čl. 126. postoji predlog g. poslanika Gostinčara i drugova, da čl. 126. glasi: „Prvi stav člana 126. imade glasiti: „Predlog da se u Ustavu što izmeni ili dopuni, može učiniti Narodno Predstavništvo**. Četvrti stav istoga člana neka glasi: „O predlogu se rešava na način predvidjen za rešavanje zakonskih predloga. Uzima se, da je predlog primljen, ako je za 16