Rad ustavnog odbora Ustavotvorne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca : IV. Debata u pojedinostima o nacrtu Ustava i o amandmanima

XLIV. sednica 4. aprila 1192. godine

svest ne samo naših crkvenih predstavnika nego i našega celoga naroda. Predsednik D-r M. Ninčić: Ima reč G. Kristan. Edbin Kristan: Meni je vrlo teško da moram govoriti u ovaj čas, jer znam da neću moći nadoknaditi one interesantne scene, koje smo sada doživljavali. Ako je g. Šimrak mislio da je socijaldemokratska stranka apsolutno protivna tome da se sveštenicima uskrate prava koja pripadaju drugim slobodnim državljanima, onda bi on imao prava. Socijal-demokratska stranka hoće jednako pravo za sve, pa prema tome ako hoće sveštenik da ulazi u izbornu borbu, njemu je to isto tako jednako slobodno kao i meni kad hoću ja da unidjem u izbornu borbu. Ja držim, da ćemo imati izborni zakon koji će regulisati tu slobodu i dozvoljavati njima da sazivaju javne skupštine i da tamo kao slobodni državljani propagiraju svoje ideje i preporučuju kandidate za koje hoće da unidju u Skupštinu. Ali kako tražimo i jednako pravo za sve to se razume, da ne možemo nikome priznati nikakvih privilegija. Sveštenik ima apsolutno pravo da ulazi u politiku kao i ja kao i g. Ministar Predsednik, ali ja, gospodo, ne mogu trpeti da mi dodje jedan Ministar i kaže: ljudi, ja sam Ministar i radi toga što sam ministar, Vi morate da glasate za mene, jer ću vam inače svima natrpati velike poreze. Ili kad bi mi došao župnik ili kapelan pa rekao: ti moraš da glasaš za ovoga jer će te inače Bog osuditi da goriš u paklu. (Burno odobranje sa svih strana). Jednako pravo hoćemo, nikome manjih prava i nikome većih prava i nikome iznimnih prava. Nemam ja, gospodo, posla sa Bisrnarkom i njegovim paragrafima, jer mi ovde nikada nismo imali one smerove u nama, koje je Bismark imao, s toga je i neprilično kada se to dovodi u vezu sa pok. Bismarkom. • Gospodo, ja ne bih želeo, da sveštenik makar i u katoličkoj crkvi veli: ja sam pristaša klerikalne stranke, naša partija kandidira ovoga čoveka ja Vam ga preporučujem. To bi me malo bolelo, ali ja znam tamo slučaj, kad je već g. predgovornik citirao Istru, ja znam tamo slučaj, kada se župni« nije samo zadovoljio da u crkvi preporučuje kandidata, nego je rekao, sada braćo u Isusu, pričekajte da i ja prozborim sa Gospodinom Bogom, pa je izišao iz oltara, tamo se neko vreme zadržao, povratio se i rekao: Gospod vam preporučuje da birate ovoga! Upotrebljivanje njegovog prava ja svešteniku dozvoljavam, ali ovo zloupotrebljivanje prava, to se dozvoliti ne može. Ja sam uvjeren da će se i gospoda od najklerikalnije nianse protiviti ako dodje kakav žandar njihovim biračima pa kaže pokazivajući se na svoj bajonet: ti moraš da ovako biraš; ali' grožnja sa paklom, to je jednakosnažna a možda katkada još i snažnija od grožnje sa bajonetom. (Glasovi: Tako je. Glas: Zar se tako bojite pakla?) Ja ga se ne bojim, ali se ga boje oni, koji u taj pakao veruju i koji misle, da bi mogli gorjeli na vjeke vjekova. Ne bojim se ja vaše agitacije poradi sebe; ja imam svoje übedjenje, ali vi hoćete tu slobodu za one ljude, koji bi mogli misliti svojom glavom, kad im vi nebi došli sa prepisama, da oni tom svojom glavom misliti ne smeju, jer im vi kao svećenici imate pravo u ime Boga zabranjivati da imaju takvo mišljenje. Mi smo protiv kancel-paragrafa u tom smislu, da bi se pravo svećenika sprečavalo. Ali kako privilegije ne mogu da priznajem ni jednom staležu, ni jednom civilnom činu, tako, ne mogu da privilegiju priznajem ni jednomu crkvenom činu. Ja sam za apsolutnu ravnopravnost vere, crkve i sviju ljudi i ja neću imati ništa protiv toga, ako

vi u svojoj crkvi uvadjate obrede koje će se drugim ljudima pričinjavati oprostite recimo smešnima. Ja sam video kao i svaki, ko je malo hodao po svetu, stvari od koje se čovek zbilja ne može uzdržati od smeha. Ljudi uzimaju takve stvari za važne. Imate u Americi danas takozvane Flagelante, pa ako hoćete, uvadjajte makar i to, kad ste sami medju sobom, ali zloupotrebljavanje, to se ne može dozvoljavati. Ja ne verujem da i komunisti kako je gospodin Šimrak rekao smatraju crkvu nekakvom partijom. Napokon i komunisti su izašli iz naše ideologije, a ovu ja donekle poznajem. Mi nismo nikada rekli, da je crkva jedna partija, nego smo u našim krajevima imali prilike, da smo se mnogo puta uverili o tome, da se je crkva ili njeni službenici postavili na to stanovište, da oni u crkvi mogu i kao svećenici raditi kao pristaše i zastupnici jedne partije. Mogu, ali treba jedno od drugoga odjeliti. Kad si svećenik, onda si svećenik, a kad si partizan, onda si partizan. I komuniste sigurno neće pristati na to, da se crkva smatra kao jedna partija pa da joj se onda reče: ti možeš slobodno raditi što hoćeš. Ima i drugih stvari, koje valjda crkvi nećete dozvoljavati. Ja apsolutno ne verujem u one glupe bajke, koje su se kad-kada širile o Židovima, da kolju kršćanske device i djecu. Ali molim vas lepo, da dodje jedan luđak pa da ustanovi jednu crkvu koja bi si uzela iz crkve gluposti u svoju veru, vi valjda nećete onda reći: to je verska stvar, nego vi ćete ustati pa zabraniti. Ja, ako su gospoda iskreno onoliko uznemirena koliko se reklo, načinio bih jednu koncesiju koja bi bila veoma lagana, i to da se u mesto reči „upotrebljuju“ kaže „ne smeju zloupotrebljavati 11 . Ja mislim da bi time bilo rečeno sve. Ali gospodo, ja imadem što se tiče ovoga paragrafa drugih nekih briga. Ja bih bio zbilja želeo da udje u naš Ustav jasno i tačno reč, da je država posve odeljena od sviju crkava. I ako to nije baš precizno izrečeno, ja bi bio želeo da se barem iz te ideje povuku konzekvence. A to se ne može reći o tome paragrafu dok on tu govori o nekim usvojenim veroispovestima. Ja, gospodo, ovo ne shvaćam. Na jednoj strani reći: ujemčava se sloboda vere i savesti i da savest može da odvaja čoveka i od svake vere, pa onda se govori kao o nekakvim usvojenim, o nekakvim priznatim verama. Ja, gospodo, ako hoćete da bude to zbilja ravnopravno, onda takvih razlika činiti ne možemo. (Jedan glas: sami ste navadjali razloge tome). Ja držim baš naopako. Ali ima tu baš jedna tačka koja veoma smeta, i to je u poslednjoj stavci. Veli se tu ~u koliko su u državnom budžetu predvidjeni za verozakonske svrhe izdaci se imaju onda deliti medju usvojene, veroispovesti“ Gospodo, ja držim da državni budžet ne može imati ništa predvidjeno za verske svrhe. Ja bih priznao crkvi toliku slobodu, da se ona može sama da pobrine za sve ono što je njojzi potrebito za njezinu egzistenciju. Ako njezini članovi, ako njezini vernici hoće da tu svoju crkvu imadu, oni neka je izdržavaju onako, kako im je samima bolje, neka je imadu siromašnu onako kao što je Isus Hristos bio siromašan, neka ju imaju bogatu kao što je papa rimski bogat, to je njihova stvar. Ali da država, mora da prinaša za izdržavanje crkvene svrhe, gospodo, to ne ide, ako ste jedanput prihvatili ove principe, a po gotovu ne, ako vi činite razliku izmedju vera priznatih i vera nepriznatih. Može jedan čovek imati sasma svoju veru i kad ste priznali slobodu savesti, onda mu morate priznati da po njojzi i živi, da ju onako kako vi velite ispoveda, a vi činite tu razliku izmedju onoga kome tu veru niste priznali i izmedju onoga, kome ste priznali. Jednom hoćete davati potporu, dočim drugi potporu uživati neće.