Rad ustavnog odbora Ustavotvorne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca : IV. Debata u pojedinostima o nacrtu Ustava i o amandmanima

32

XLV. sednica 5. aprila 1921. godine

XLV. SEDNICA

USTAVNOG ODBORA USTAVOTVORNE SKUPŠTINE KRALJEVINE SRBA, HRVATA I SLOVENACA Držana 5. aprila 1921. godine u Beogradu.

Predsedavao Predsednik: D-r M Ninčić. Sekretar: Milan Bošković. Početak rada u 9 i 35 časova. Predsednik Dr. M. Ninčić: Gospodo, otvaram današnju sednicu. Ima reč g. D-r Žerjav da nastavi reč, koju je prekinuo juče. D=r 6. Žerjav: Gospodo, ja sam se juče javio za reč samo da vam prikažem kakve su faktičke prilike u našim krajevima. Ja ću sa par reči sada svršiti. Juče sam vam počeo citirati pastirsko pismo ljubljanskog biskupa od pre rata. Ja neću dalje citirati samo vam kažem da se u tome pastirskom pismu na koncu veli ovo: Ja ću u Ljubljani glasati za slovenačku pučku stranku. Vernici pak neka daju svoj glas istoj stranci na svima biralištima. Očekujem da nećete biti protiv Boga i protiv našeg Hrista. Cnda on ih blagosilja u ime Boga Oca, Sina, Svete Trojice i t. d. (Jedan glas: Ko je to potpisao?) To je potpisao Anton biskup u Ljubljani. U novoj državi mi imamo istu stvar. Već u 1919. godini izdao je biskup svima sveštenicima zapovest, službenu zapovest, da svaki sveštenik u svome selu mora organizovati organizaciju slovenačke pučke stranke, a osim toga da mora organizovati katoličku omladinsku organizaciju, Marijino udruženje i telovežbački odsek. Sveštenik, koji to ne bi uradio, mora da vodi računa da će ga biskup prognati, što je lako moguće, jer je ukinuta stalnost župnika tako, da će biti premešteni ne samo kapelani nego i župnici, koji su bili pre stalni kao što su kod nas sudci. Oba biskupa u Sloveniji a to je biskup u Mariboru i u Ljubljani izdali su povodom izbora za Konstituantu naročite pastirske liste, koje su se čitale u svima crkvama. Biskup Napotnik u Mariboru izdao je partiski list i pozvao sve vernike da biraju kandidate klerikalne stranke i zapovedio svakom svešteniku da mora ovaj partiski list na poslednju nedelju pre izbora pročitati vernicima sa propovedaonice. Prve nedelje pre izbora moralo se moliti u crvkvi rožni venac i litanije za pobedu klerikalaca. Ljubljanski biskup u oktobru meseca prošle godine, dakle pre izbora, izdao je jedno pastirsko pismo „vernicima", u kome kaže da izborni zakon ne zapoveda da svaki mora izaći na biralište, ali to traži sam Bog, i ko bi izostao, sigurno će imati greha. Vernici su dužni birati samo kandidate klerikalne stranke. Na praznik Sv. Stevana u svima crkvama se čita njegovo pastirsko pismo, u kome se kaže da treba odbaciti sve novinstvo koje nije klerikalno. Svaki sveštenik mora organizovati naročiti odbor u korist klerikalnog novinstva i mora do 31. marta javiti koliko je dobio novih pristalica, a tako isto koliko ih ima protivnih u dotičnom selu. (Pera Markovič: Ima li vlasti tamo?) Ima je, ali one ne rade, ako pak pojedinac protestuje u crkvi onda dodje u zatvor. Gospodo, ja mislim da u interesu tolerancije treba da se ova agitacija [suzbije. Ja kažem u interesu sveštenstva je da se to donese, jer nemojte misliti da

su svi sveštenici toga mišljenja, da to treba sa propovedaonice voditi partijsku politiku. Ima ih ne malo koji ne misle ovako kako mi ovde mislimo, ali oni stoje pod nasiljem biskupa. Mi ćemo dopuštiti da katoličko sveštenstvo indirektno radi u crkvi za klerikalizam ili ako će direktno raditi za svoju partiju izvan crkve, ali treba apsolutno izključiti da se u crkvi direktno agituje za „kaloličku" stranku. Ja sam juče kazao da biskup ne može biti sudac u ovoj stvari, pošto i sam najviše greši. I onda ovo što mi sada donosimo u Ustav, to će biti samo princip, a definitivnu redakciju izradiće naš krivični zakon po kome će kasnije doći slobodni i nezavisni sudci koji će suditi da li postoji kakav delikt ili ne. U interesu političke slobode u ovoj zemlji molim da se glasa za predlog koji je podnela vlada. Predsednik D-r M. Ninčić: Ima reč g. Fehim Kurbegović: Fehim Kurbegović: Gospodo poslanici, kad je prva redakcija ovoga stava čl. 13. bila podnesena od strane demokratskog kluba ja nisam pristao na nju, jer se njome nije postizavalo ono našta se mislilo i za čime se išlo, nego je izgledalo da će se i sami svećenici bez razlike kojoj veri pripadali, ograničiti u svome političkom delovanju i političkoj slobodi. Ja mogu da kažem da sam odmah na drugu redakciju ovoga člana pristao i to iz jedinstvenog razloga, što se po ovoj redakciji ništa ne smeta da sveštenik može slobodno da ispoveda svoja politička načela i nazore i da upotrebljava svoja politička prava kao i ostali gradjani. Ali, gospodo, nisam mogao nikako da pristanem da bi se dala mogućnost ja govorim ovde samo o svojim sveštenicima o imamima i muftijama da oni u džamijama mogu da propovedaju i govore o politici. U džamijama, gospodo, odža ima samo da propoveda veru i verska načela, jer džamija nije ni za politiku ni za partijske svrhe. Ako hoće odža da pripada jednoj političkoj stranci i da tera partijsku politiku, neka ide na plac na megdan pa tamo neka propoveda kakvu hoće politiku, ali to ne srne da radi u džamiji. Ako bi na pr. naš Muftija Maglaić držao jednu skupštinu kao član lugoslovenske Muslimanske Organizacije, i ja bi bio prisutan toj Skupštini, pa bi on kazao da ja kao Muftija Maglaić pripadam Jugoslovenskoj Muslimanskoj Organizaciji, budite uvereni da bih ja prvi bio koji bi protestvovao protiv toga. On može da kaže i ima prava da kaže: ja pripadam toj stranci, ali to pripadam kao Maglaić, a ne kao Muftija, te da on svoje zvanje versko zlorabi, i da silom svoga zvanja propoveda jednu političku i partijsku prepoved. Ja se s tim, gospodo, nikad ne mogu da složim. Sećam se vrlo dobro kad sam bio mali, da je bila borba za našu versko-prosvetnu autonomiju. Oni koji su se sa braćom pravoslavnima borili’za versko-prosvetnu autonomiju zvali su se tvrdiši, a oni koji su bili protiv te autonomije zvali su se mekiši. Do čega je to dovelo? Dovelo je do toga da se hodže mešaju u politiku i da nisu dozvoljavale da se pored jednih koji su bili pri-