Rad ustavnog odbora Ustavotvorne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca : IV. Debata u pojedinostima o nacrtu Ustava i o amandmanima

44

XLV. sednica 5. aprila 1921. godine

Ovo je za mene tako važna stvar, da se u zakonu mora kazati ko je ta tudjinska vlast. Ja imam ovde jednu knjigu koju je napisao gospodin Ljuba Radić, koja je prilično dobro izradjena. On kaže: što se tiče begovskih odnosa u Bosni kaže P. M. Nenadović (str. 19.) „Mnogi ugledniji turci, koji su zazirali od radnje, dolazili su kod janjičarskog age u Stambolu, gde su se upisali u janjičare. Svaki se je od njih nazivao agom, sinom sultana i nije se pokoravao nikome. Na čelu od nekoliko momčadi, navalio bi onda taj aga na jedno kaursko selo, koje bi mu se svidelo, sakupio bi seljake i držao bi im od prilike ovaj govor: „Rajo, ja sam sin sultana i aga, prodajte se meni a ja ću vas braniti od svake sile." Seljaci bi se isprva opirali takovoj želji, ali im opiranje nije služilo ništa. Tada bi im dao 200 —300 piastra i otišao bi u spahije, da mu učini ispravu, kako su mu svi ti seljaci predali svoja imanja. Tako je on postao vlasnik tih seljačkih dobara a brao bi od njih toliko daće koliko i spahija a kad-kada i više.“ (Dobacivanje: To je kod drugoga člana). Alim baš kod ovoga člana, gde se govori o ekspropriaciji. Po statistici od 1910. god. Muslimana posednika kmetova bilo je 9537 t.j. 91%, Srba samo 633 t.j. 6%, a Katolika 267 t.j. 2 г / 3 % a ostalo samo 26% 0, 25% dakle minimum. Prema tome aga bilo je 10463 i tih 10463, bosansko-hercegovačkih aga, od kojih su 9537 muslimani posedovali su 1906. god. % celokupnog bosansko-hercegovačkog zemljišta, koje iznosi u celini 1,700.000 hektara. Ja sam, gospodo, kazao, kako su većinom nastale te promene odnosa u koja neću ulaziti i sa njima se dalje baviti jer je to gospodi sigurno poznato. Ja sam u tim stvarima što se tiče odštete svoje stanovište naglasio kad sam govorio pre neki dan i raspravljao o ovoj stvari. Mislim zato da i prijatelji muslimana neće ni smeti kazati da ja možda govorim protiv njih kao što su oni govorili protiv mene i prilično se poneli nakon toga što su oni govorili protiv mene i prilično se poneli nakon toga što su dobili da u šerijatskim sudovima imaju pravo raspravljati o svojini. Mislim, da je kod rešavanja agrarne reforme učinjen jedan precedence i Vi se nikako, pa ma šta radili, makako se savijali i davali izjave, makako govorili da je potrebno radi ovoga i ovoga, učinili jedan precedens i vi se toga ne možete otresti, Vi ste jednu stvar praktičnim načinom resili. I sad gospodo kad je ta stvar ovako rešena, a koji su to motivi, ja to neću spominjati, jer neću- ovde političku debatu da započinjem, ali tu je za nas stvoren jedan precedens i vi nemožete čitavu stvar u drugi tok skrenuti, da će moći reka drugim putem da teče. U Bosni su kao što sam kazao imanja koja su dobivena od tudjinske vlasti već otkupljena, već su isplaćena. (Dobacivanje: neće ih ni isplaćivati). To neznam, to je njihova stvar. Kako Vi možete, sada za druge ostale krajeve kazati, da za ona imanja u Hrvatskoj i Sloveniji dobivena od krune Sv. Stevana nećete dati nikakvu oštetu. Ja neću .pledirati ni za kakvu . oštetu, ja hoću samo da naglasim svoje stanovište-i samo velim stvoren je precedens. Ako Vi sad kažete samo je rešeno, agrarno pitanje za Bosnu i Hercegovinu, a za ostale krajeve nije, to je jedna nekonzekvencija. Vi nemožete.resiti agrarno pitanje samo za Bosnu i Hercegovinu, nego morate ga resiti za čitavu državu. Tu treba resiti celokupno pitanje agrarne reforme, ja tako shvatam stvar i mislim da i gospodin Kurbegović neće se tome protiviti. To nije nešto specijalno za Bosnu i Hercegovinu, odnošaji su tamo gotovo isti kao i u drugim krajevima, to valja priznati. (Fehim Kurbegović: Kmetsko pitanje u Bosni nije i to se mora napose rešiti). Oko Mostara je drugčije, tamo su posebni uslovi a tako isto posebni su uslovi

za Banjaluku i onda po toj logici treba doneti poseban zakon za agrarne odnose oko Mostara i poseban zakon za odnose oko Banjaluke. Ako se tako radi, onda će svaka strana kazati da mi platite još nešto, pa da udjemo u vladu. Ja mislim da to nije ispravno, i to sam samo hteo konstatovati i ništa drugo. Gospodo, stara odredba u ovoj stvari naglašena u predhodnim odredbama u agrarnoj reformi od 25. februara 1919. g. čini mi se da je mnogo bolja. Tu se u toj odredbi o posedima kaže bez oštete uzimaju se ovi posedi: 1. Svi posedi Habsburške porodice i članova Habsburške dinastije. 2. Svi posedi podanika neprijateljskih zemalja. 3. Svi posedi koji su negda darovani tudjinciina za usluge učinjene Habsburškoj dinastiji, a nisu do sada prešli u treće ruke. Moram biti otvoren i iskren. Vi ćete reći govori pop popu. Čitava naša crkvena imanja su darovale tudjinske vlasti, ali nisu izravno došla u njihove nego kroz treće ruke, a ima ih koja su prošla kroz četvrte ruke, i tako je sve dalje išlo. Meni se dakle čini da bi bilo bolje reći i u ovome članu 43. koji govori o agrarnom pitanju odnosno poseda po trećoj tačci ako nisu prešla u treće ruke. Dakle samo sam hteo naglasiti nejasnost ove stilizacije i prema tome ja ću glasati protiv zadnjega stava ovoga člana 43., a i protiv prvoga stava, jer vidim da ovo nije nikakav napredak u rešavanju agrarne reforme, nego nazadak prema onome što smo učinili u prethodnim odredbama za rešavanje agrarne reforme od 25. februara 1919. god. Drago mi je što je ovde unesena i kolonizacija, jer smatram da je kolonizacija najvažniji deo rešenja agrarne reforme, ali mi je žao da je opet i tu početo nekako rdjavo. Šta mislite vi seljaci po Srbiji, Hrvatskoj i Sloveniji kako ćete srećno da živite, kad se u ovome članu kaže da naseljenici moraju biti snabdeveni i neophodnim sredstvima za uspešnu proizvodnju. Ovo je vrlo lepa odredba, i vi ćete biti njome zadovoljni. Ali bi bilo mnogo bolje da se u Ustavu kaže nešto što je konkretnije, kao što su predlagali zemljoradnici, i kao što smo predlagali i mi, da se od državnog budžeta dodeli jedna izvesna suma, i da se kaže, da je ta suma za kolonizaciju i da će se od te sume kupovati volovi i marva za seljake, da oni mogu zemlju obradjivati, jer se mnogim ljudima nije davao potreban kapital, da mogu nabaviti ono, što im je potrebno, da obradjuju zemlju i usled toga je na mnogim mestima sprovodjenje agrarne reforme potpuno zaostalo. Ja znam jedan primer u Bačkoj gore, da su zemlje oduzete seljacima i porodicama siromašnim i date dobrovoljcima. Dobrovoljci nisu imali konja, kola i plugove i naravno nisu radili ništa, i šta je onda učinjeno? Oni su prodali docnije zemlju i otišli neznano kud, a zemlja je ostala neobradjena. Tako .se je dogodilo i sa kolonizacijom. Kolonizirani su ljudi iz Dubice i oni su otišli u jedan drugi kraj odakle su se morali vratiti natrag jer nisu mogli opstati, te je zemlja ostala neobradjena a onda je na taj način čitava agrarna reforma došla u ćorsokak. Gospodo, ja sam rekao da odvajam i odobravam potpuno poslednji stav, gde pri razdeobi eksproprisanih zemljišta imaju u prvom redu dobiti zemlju porodice izginulih ratnika, invalida i dobrovoljaca, ali ne bih bio rad da se ta stvar sprovodi onako,' kao što se do sada sprovadjala. Ja otvoreno kažem, da ne bih želeo da od dobrovoljaca, koji imaju ogromnih zasluga, za našu zemlju stvorimo jednu kastu. Ja ne bih hteo da se stvori kasta ni od ratnika; ni od invalida, što se do sada u raznim prilikama iz partijskih svrha činilo.