Rad ustavnog odbora Ustavotvorne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca : IV. Debata u pojedinostima o nacrtu Ustava i o amandmanima

XLV. sednica 5. aprila 1921. godine

ustanovi i maksimum, preko koga ne može da predje veće imanje, to jest granica, preko koje se ne može ustanoviti veliko imanje. Ja držim da i bez toga ustanovljavanja. indirektnim putem biće onemogućeno povećanje velikih imanja, jer kad mali čovek dobije žemlju, kad zemlju bude mogao raditi i skidati s nje plodove biće jači, biće on, koji će obradjivati zemlju, a veliki posednik neće imati radnika, neće imati ko da mu obradjuje i biće primoran da prodaje svoju zemlju ili da traži pomoći od seljaka da mu obradjuju zemlju i da mu dade veliki deo prihoda. Ja držim da na ovaj način nećemo postići u članovima koji su prošli da onemogućimo stvaranje velikih poseda, inače bi hteo da kažem samo neke izmene ili dopune u onome članu koji govori o zabrani otudjivanja. Otudjivanje i zabrana otudjivanja to nije jasno rečeno u predlogu i ako bi ostalo kako ovde stoji, značilo bi, da se samo onaj, koji ima imanje, sprečava da dalje otudjuje, ali time ne bi trebalo sprečavati da poverioci traže od njega predaju zemljišta i da izigra na taj način ovaj zakon. Stoga predlažem da se dodadu reči „та kojim načinom" ispred reči otudjiti. Stoga bih predložio da se u članu, koji govori o zabrani otudjivanja posle reči: „zakonom će se utvrditi najmanja površina zemljoradnikove zemlje i slučajevi u kojima se ona ne može podeliti medju naslednike niti" dodadu reči „та kojim načinom" otudjiti, pa onda ću posle preći na pojedinosti, kako to ima da se izvede i da se razume. Sad bih hteo da kažem još ovo. Imao bih da dodam jednu svoju izmenu ovde gde se govori o ratnicima i invalidima. Ovde se kaže: „Ratnici, invalidi koji su se borili za oslobodjenja Srba, Hrvata i Slovenaca i njihove porodice" i ja bih stavio drukčiju stilizaciju, jer bih ne samo kod invalida trebalo praviti razliku na invalide koji su se borili za oslobodjenje i na one koji se nisu borili, i već taku razliku treba praviti i kod ratnika onda bi trebalo ovako kazati: Ratnici i invalidi, koji su se borili za oslobodjenje Srba, Hrvata i Slovenaca i njihove porodice". Predsednik D-r M. Ninčić: Gospodo, diskusija je zaključena. Ima reč samo g. Gjonović radi kratkog objašnjenja. Jovan Gjonović: Ja sam rekao i ranije, da je potrebno bilo, da se sa ovom redakcijom koja govori o zemlji, reši i pitanje svojine zemlje u opšte. Sa svima ovim što je pročitano ovde, to nije učinjeno i dosledno principima, koje sam ja ranije izneo, imam da kažem: prvo, da se ne slažem sa davanjem naknade za oduzete velike posede, odnosno viške oduzete zemlje, koji su preko maksimuma dozvoljenoga poseda; i drugo, nalazim da je apsolutno nužno utvrditi maksimum poseda zemlje, kao što je ovde recimo; i treće zaštititi minimalni posed. Stoga, gospodo, ako ne primite ove ideje, ja ne mogu glasati za odredbe koje ste nam podneli. Predsednik D-r M. Ninčić: Diskusija je zaključena. Ja ću staviti na glasanje ovaj član sa izmenom onom „ma na koji način". Gospoda koja su za ovaj član sa ovom izmenom gospodina dr. Žarka Miladinoviča neka izvole sedeti a oni koji su protiv neka izvole ustati. (Većina sedi). Objavljujem da je ovaj član primljen većinom glasova. Izvolite čuti sledeći član. Sekretar Milan Bošković: „Za izradu socijalnog i privrednog zakonodavstva ustanovljava se privredni Savet. Bliže odredbe o sastavu i nadležnosti odrediće se zakonom". (Čuje se sa svih strana: Prima se). Predsednik D-r M. Ninčić: Gospoda koja su zato, da se ovaj elan 13. o veri primi neka izvole sedeti, a ona gospoda koja su protiv neka izvole ustati. (Većina sedi). Objavljujem da je ovaj član 13. primljen. Gospodo, sad bismo imali da izaberemo izvestioca. Ako dopustite da ja kandidujem (odbor odobrava) za izvestioca odborske većine za izveštaj koji će iz odbora da izadje, dozvolite da vam ja kandidujem g. dr. Lazu Markoviča, koji bi taj izveštaj imao da napiše i njemu da damo još kao zamenika g. Demetrovića i g. Kurbegovića za izveštaj odborske Većine. Prema tome, gospodo, još bismo imali da održimo jednu sednicu na koju će se pročitati izveštaj odbora. Pošto u 4 sata po podne imamo sednicu Skupštine, ja predlažem, da se naša sednica održi u 3 i po sata radi primanja odborskog izveštaja. (Prima se). Današnju sednicu zaključujem. Sednica je zaključena u 13 sati i 15 minuta.

XLVI. SEDNICA

USTAVNOG ODBORA USTAVOTVORNE SKUPŠTINE KRALJEVINE SRBA, HRVATA I SLOVENACA Držana 7. maja 1921. godine u Beogradu.

Predsedavao g. D-r Momčilo Ninčić. Sekretar, g. Milan Bošković. Fredsed r ik D-r Momčilo Ninčić: Molim Vas, gospodo posto ima amandmana veoma mnogo i pošto mediti njima ima i takvih, o kojima ćemo morati prilično dugo da diskutujemo i na kojima ćemo se zadržati, ja mislim da će najbolje biti da sačekamo da Ustavotvorna Skupština reši pitanje Ustava u načelu tako, da ona može da zakluči svoju sednicu 12. ovog meseca. Jer po svoj prilici sednice će se držati i pre i posle podne i stoga bi bilo veoma teško da i mi utrpamo svoje sednice u to vreme. Stoga mislim, da će najbolje biti da mi svoj rad za sada odložimo i da iduću sednicu imamo 12. ovog me-

seča u 4 časa posle podne, ako se Ustav bude svršio do 12. ovog meseca pre podne. Za to vreme, gospodo ja sam već naredio da se svi amandmani izrade na mašini u dovoljnom broju primeraka i razdadu gospodi narodnim poslanicima iz Ustavnog Odbora. Ovi amandmani iz odeljka prvog i drugog koji su novi, već su izradjeni na mašini i sad će biti gospodi članovima Ustavnog Odbora razdani. Ja molim gospodu da sačekaju da prime ove amandmane iz odeljka prvog i drugog nacrta Ustava koji nisu bili podneseni, Ustavnom Odboru. Dakle, gospodo, ovu sednicu zaklučujem, a drugu zakazujem u četvrtak u 4 sata posle podne. (Sednica je zaključena u 17 i 10 minuta.)