Rad ustavnog odbora Ustavotvorne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca : IV. Debata u pojedinostima o nacrtu Ustava i o amandmanima
49
XLVII. SEDNICA
USTA V N @ O ВДВ OR A USTAVOTVORNE SKUPŠTINE KRALJEVINE SRBA, HRVATA I SLOVENACA Držana 13. maja 1921. godine u Beogradu.
Predsedavao Predsednik: D-r M. Ninčić. Početak rada u 10 i 50 časova. Predsednik D-r M. Ninčić: Molim vas, gospodo, otvaram današnji sastanak. Pošto, kao što vidim, nema dovoljnog broja čla-
nova Ustavnog Odbora na sednici, niti je tu g. Ministar za Konstituantu, ja ovu sednicu zaključujem, a novu zakazujem za sutra u 10 časova, nadajući se da će g. g. članovi Ustavnog Odbora biti sutra uredniji. Sednica je zaključena u 10 i 55 časova.
XLVIII. SEDNICA
USTAVNOG ODBORA USTAVOTVORNE SKUPŠTINE KRALJEVINE SRBA, HRVATA I SLOVENACA Držana 14. maja 1921.'godine u Beogradu.
Predsedavao Predsednik: D-r M. Ninčić. Zameni i sekretara: Febim Kurbegović. Početak u 11 i po časova. Predsednik D-r M. Ninčić: Gospodo, otvaram današnju sednicu. Sad bismo trebali prvo da se sporazumemo o postupku u Ustavnom Odboru u pogledu amandmana, ali g. poslanik Laginja mi je saopštio, da bi imao da učini jednu izjavu sada o amandmanima. Hoćete li, g. poslaniče, odmah učiniti tu izjavu ili pošto se sporazumemo o postupku. D-r Malko Laginja: ja bih želeo odmah da učinim izjavu. Predsednik D-r M. Ninčić: Izvolite. Ima reč g. Laginja. D-r Matko Laginja: Poštovani Odbore! Preksinoć je predsednik Narodnog kluba, g. D-r Drinković, neposredno pred glasovanjem o prihvatu vladinog nacrta Ustava za podlogu podrobne rasprave u plenumu Konstituante izjavio, da taj njezin deo t. j. članovi Narodnog Kluba ne mogu da pri onom činu sudeluju ni pri daljem pretresu ustavnog nacrta i obrazložio je taj naš korak. Premda se prema parlamentarnim običajima nijednoj stranci ne može zameriti, ako u suprot jedne načelne oporbe protiv stanovitom predlogu zakona, ipak suđeluje u podrobnoj raspravi istoga, namerom, da pomogne popraviti koji detalj, ipak, gospodo, ja moram izjaviti, da u nazočnom slučaju nikako ne može da bude ni to, dokle god Vlada ne korigira jedno svoje neispravno stanovište, iz koga je već do sada poteklo dosta zla; kažem: dok vlada ne korigira to jedno svoje stanovište, jer sam osvedočen, da kad bi prvaci nekih stranaka, koji danas sačinjavaju vladu naše države, ljudi poznatog uma, upliva i temperamenta, hteli svojim uplivom da korekturu izvedu, osvedočen sam, da bi na to pristao i bolji deo stranaka, kojima oni stoje na čelu i da bismo mi osim možda jedne jedine stranke, koja Stenografske beležke
načelno negira naš današnji društveni poredak, svi do jednoga mogli konačno prihvatiti za našu svima nam milu domovinu jedan Ustav, koji bi se u istinu mogao označiti da je plod sporazuma sviju gradjanskih stranaka u svima glavnim pitanjima, koja zanimaju sva tri naša plemena i sva naša sadanja upravna područja. Ja idem dapače još dalje. Ja držim, da bi se i najkrajniji medju nami —komunistička stranka u Konstituanti bar smirili s Ustavom, koji bi se temeljio na potpunom sporazumu gradjanskih stranaka. Zašto gospodo? Zato, jer bi takav Ustav, uz korekturu, koju mi pitamo i o kojoj ću odmah govoriti, bio popravljen u slobodoumnijem pravcu u ustanovama o pravima državljana, naročito o ličnoj slobodi i slobodi štampe, jače bi zaštitio zaradu i jače zajamčio uživanje plodova njenih za onoga koj proizvadja i za njegovu obitelj proti presizanju kapitalizma, jer bi u takvom Ustavu bila odredjena mogućnost i toga da se bar djelomice kapitalizam podredi u svojoj ekonomnoj funkciji opće korisnim uslovima za opstanak i prospjeh svega stanovništva naše države, ispravilo bi se odnosne propise i nazore, koji su na žalost do sada pogrešno provedeni u pogledu funkcije onog kapitalizma, koji se očituje u vlasništvu prevelikih te stoga ne uvijek potrebnih zasebnih poseda zemlje. Eto, gospodo, čak i našim komunistima dana bi bila mogućnost, da se bar smire s takvim Ustavom, kakav mi na sporazumni prihvat predlažemo, jer su i oni Slaveni kao i mi svi drugi, jer se i oni ćute sinovima istog našeg naroda, tko Srbin, tko Hrvat, tko Slovenac pak bez dvojbe i oni uvidjaju bistro, da je dosta, dosta što se je najveća slovenska zemlja okupala u vlastitoj krvi za sve ono, što će nama i celom svetu dobro doći iz dosadanjeg kaosa Rusije i iz dosadanjih žrtava njezinih, pa da daljnje nasilje s nijedne strane nije više potrebito. U čemu bi, se, gospodo, sastojala ta korektura stanovišta naše vlade, koju mi od nje pitamo, odnosno i od 7