Rad : list za nauku i književnost

5 ј - = Е | 6 == 2 5 - 575 св. Е _ НОВИ НАСТАВНИ ПЛАН 3А ГИМНАЗИЈЕ 149

механике, направити један сталан систем. Даље из горњих линија, по којима се креће развиће сваке поједине науке, можемо видети да свака наука при изучавању и напредовању иде од појединог општем. Ако дакле узмемо сваки општи део једне науке од ових девет и ставимо редом као што је означен онда се из тога даје видети јединство природних и друштвених појава: да претљодна тулами узастоину; даље ако сваку општост узмемо као јединицу (целину) онда општост (генерализација) која се склапа из тих јединица придетавља заједвицу уједињење, општи чвор (розаф Је гешлоп) свију наука. За циљ наставну дакле уједињење има злачење и прешкодности и застонности и логичне везе.

У чему ће се изближе састајати надмоћност изучавања наука редом који је изложен, разложићемо на овај начин: кад узмемо е рачун две важне околности 1) дефиницију науке 2) умно развићу дечака у добима кад посећавају гимназијске и реалне школе.

"Ми ћемо дати дефиницију науке према ономе како се оне развијају.

Ми смо видели да једну науку сичињавају а) њене чињенице, 6) закони тих чињеница и в) узроци њихови. Џо томе могло би се рећи ла је први ступањ сваке науке прибирање факата и еличавање, други изналажење општости и узастопности међу њима и трећи и најважнији тренутак врело (узрок у позитив смислу) свима тим појавама. ·

Из тога излази да би се мотла дефиновати наука као: знање закона и узрока из одређене области појава.

Обележимо сад мисли које се тичу душевног развића јер у давању знања школској омладини имамо да се хржимо пропорционалитета између тежине науке и пораста — репи: силе која ће да носи ту тежину.

У основи развића душевног лежи акт памћења, који траје беспрекидно, али се у току времена мења док у старости не ослаби. Други тренутак у развићу је критичка оцена аката, трећи је тренутак логичка веза Факата путем инлукције и дедукције.

Ако узмемо у оцену метод индукције и дедукције који су својина како неуког тако и наученог разума — простих људи и научених, то ћемо морати признати: да је у опште тежња човекова да се у испитивању, практичном делању ми у пресуђивању о стварима, најпре послужи (из принципа самоодржања) понајпре готовином Факата и идеја дедуктивним путем за решење извесног питања, па, тек пошто га изда дедукција у очекивању лаћа се индукције као сигурније за обистињавање и решагање датог му питања, — за који метод ваља, имати израђену тврду вољу за изналажење података.

Овде су ти методи нарочито додирнути да би показали колико их се ваља придржавати у настави, јер се код нас са извесном пријатношћу помиње тако звана педагошка очигледна метода — индукција, што би рекао Бекон, рег епштеганолета «пир сет, која је метода у нашим школама постала и смешна. |

да ово ћемо дати пример. рво из наших основних школа. Један сеоски учитељ уводећи у школски ред децу која тек први пут школу полазе, — по правилима очигледне наставе — питаше једног,