Rad : list za nauku i književnost

О На а БАН Да ПИ св. П. _ време: 1) механички и хемијски у устима 2) механички и хемијски у стомаку 8) хемијски у превима 4) Физички: прелаз у шупљу вену 5) хидраулички у срце и из срца у плућа 6) Физичко-хемијски у плућима 7) прелаз кроз каџиларе у плућне вене из ових у срце итд. 8) везу и процес радње живаца. Узмимо ма коју партију из Физике ви ћоте видети да се овака област појава да објаснити малим бројем узрока. да то дакле при тумачењу Физ. појава свакад можемо деци навести узроке рационалне, а при тумачењу рецимо горњег процеса, морамо деци место узрока да кажемо фита, езБ та ео уш!и5 та и ти, фша езе ја ео и тд. или у најбољем случају као што“ Љујс ради: претходно навести Физичке и хемијске основе за разумевање каквог · физиол. процеса, али би ту наставник морао и Физику и хемију чешће и чешће па додирује што се не слаже са системом. —

По овоме начело од познатог непознатоме може се рећи да је спнонимво са начелом од простога еложеном. Само ваља разумети да ми не разумемо извршење и примену тога начела као што је то било под пређашњим наставним планом. Ми оно сматрамо као малтретисање истог начела, особито како је оно било изведено за ниже гимназије. |

Е лепо. Да почнемо дакле са Физиком и хемијом а после са 300логијом, па ботавиком итд. И то несме бити, јер који зна колики број минерала и стена прогута хемија у изучавању у опште а специјално колики је тај број у Росковљевој хемијци (која је написана као почетница) он Бе увидети тврду везу између изучавања хемије и минералогије.

5) (0 математици рекли би да јој је дат довољан број часова опакав какав је по жељи нашега професора те науке на вел. школи т. Д. Нешића. Једина некоректност коју сматрамо да ће по новом наставном плану постојати, та је: што је решење просв. савета, односно броја часова донесено (а нарочито уговор стручњака допринео), да је алгебра апетрактна наука, па, кад је окарактерисана као таква онда да јој се да и велики број часова за савлађивање онаквог терета као што она и јесте. Другим речима решење није донето на основи природне поступности, на основи природног раз= витка те науке који је горе истављен у грубој Форми. Значи да се и математика изучава слично своме развићу из аритметике и гедметрије у алгебру. Из конкретности у апетракцију. По томе наше би мишљење било односно алгебре-ово: као год што би ваљало направити блиску везу у изучавању аритметике као науке ва експеименталним изучавањем геометријских облика, тако исто ваља и изучавање алгебре по најпре да буде уједињено са основним планиметријским и стереометријеким ликовима (који су брижљиво изучавани под руководством наставника — тога предмета у циљу да се ученици спреме за изучавање описног дела космографије и за криоталографију). Наш предлог у овом случају не би био никаква новина за оне који се у овоме разумевају т.ј. да је могуће почетно изучавање алгебре везати са геометријом. Ваља само напоменути неизмерене и велике услуге геометрије на развиће и илустрацију